Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji

Z A K O N

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI

Član 1.

U Zakonu o planiranju i izgradnji (”Službeni glasnik RS”, broj 47/03 ) u članu 2. tačka 11) menja se i glasi:
''11) "NUTS" je nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica po standardima Evropske Unije, odnosno Statističkog zavoda EU u Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima tri do sedam miliona stanovnika, NUTS 2 ima 800.000 do tri miliona stanovnika, NUTS 3 ima 150.000 do 800.000 stanovnika, a ispod 150.000 stanovnika ima teritorijalna jedinica lokalne samouprave;''
U tački 25) posle reči: "saobraćaja” dodaje se zapeta i reči: ”zaštite od požara”.
U tački 27) posle reči: "saobraćaja” dodaje se zapeta i reči: ”zaštite od požara”.
U tački 29) posle reči: "10/0,4 kV” dodaju se reči: ”i 20/0,4 kV”.
Posle tačke 30) dodaje se tačka 31) koja glasi:
"31. "standardi pristupačnosti" jesu obavezne tehničke mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama."

Član 2.

U članu 5. stav 2. reči: "javnim službama" zamenjuju se rečima: "javnim agencijama".

Član 3.

Član 9. menja se i glasi:

Član 9.

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.
Predsednika i članove upravnog odbora, kao i direktora, imenuje i razrešava Vlada.
Predsednik i članovi upravnog odbora, kao i direktor, imenuju se na period od četiri godine, s tim što isto lice ne može biti imenovano više od dva puta. "

Član 4.

Naslov iznad člana 10. i član 10. menjaju se i glase:
"Upravni odbor
Član 10.
Upravni odbor Agencije (u daljem tekstu: Upravni odbor) ima pet članova koji se imenuju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije, na predlog ministarstava naležnog za poslove prostornog planiranja.
Upravni odbor nadzire poslovanje Agencije, pregleda godišnji izveštaj o poslovanju i završni račun Agencije, obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Predsedniku i članovima Upravnog odbora pripada naknada za rad.
Predsedniku Upravnog odbora pripada naknada u visini od 30% neto zarade direktora Agencije, a članovima Upravnog odbora u visini od 25% neto zarade direktora Agencije."

Član 5.

U članu 11. tačka 3) reč: "Savet" zamenjuje se rečima: "Upravni odbor".
U tački 4) reč: "Saveta" zamenjuje se rečima: "Upravnog odbora".

Član 6.

Naslov iznad člana 12. i član 12. brišu se.

Član 7.

U članu 13. stav 3. reč: "Savet" zamenjuje se rečima: "Upravni odbor".

Član 8.

U članu 21. stav 3. reči u zagradi: ”do evropskog NUTS 4 standarda veličine prostornih jedinica” zamenjuju se rečima: ”veličine teritorijalnih jedinica lokalne samouprave do 150.000 stanovnika”.
Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
”Na prostorni plan opštine, pre objavljivanja, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja, radi utvrđivanja usklađenosti tog plana sa drugim planskim dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. ”

Član 9.

U članu 24. stav 2. reč: ”Agencije” zamenjuje se rečima: ”ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja”.
U stavu 3. reči: ”nadležnog ministarstva, po prethodno pribavljenom mišljenju Agencije” zamenjuju se rečima: ”ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja”.

Član 10.

U članu 27. stav 1. menja se i glasi:
"Planska dokumenta, pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje preduzeće, odnosno druga organizacija, koje osnuje opština za obavljanje te delatnosti, kao i preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata (u daljem tekstu: nosilac izrade plana)."

Član 11.

U članu 29. stav 4. reč: ”Agencija” zamenjuje se rečima: ”ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja”.

Član 12.

U članu 34. stav 2. menja se i glasi:
”Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda uglednih stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja i uređenja prostora i izgradnje. Jednu trećinu članova Komisije imenuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva, a za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jednu trećinu članova Komisije imenuje pokrajinski sekretar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva uz saglasnost ministra nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva.”

Član 13.

U članu 39. stav 5. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
”1a) parcelacija;”

Član 14

U članu 42. stav 2. dodaje se tačka 15) koja glasi:
"15) posebne uslove kojima se javne površine i javni objekti od opšteg interesa čine pristupačnim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti."

Član 15.

U članu 45. stav 3. u uvodnoj rečenici posle reči: ”sadrži” dodaju se reči: ”tekstualni i grafički deo i definiše”.
Stav 4. briše se.

Član 16.

U članu 48. stav 1. reči: "u saradnji sa Komisijom” brišu se.

Član 17.

U članu 50. st. 1 i 2. menjaju se i glase:
”Urbanističke planove, pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje preduzeće, odnosno druga organizacija, koje osnuje opština za obavljanje poslova urbanističkog planiranja, kao i preduzeća, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova urbanističkog planiranja i izrade urbanističkih planova.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 18.

U članu 53. stav 1. menja se i glasi:
”Pre podnošenja predloga urbanističkog plana organu nadležnom za njegovo donošenje, obavlja se javni uvid putem oglašavanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmanje 15 a najduže 30 dana od dana oglašavanja. ”
U stavu 3. reči: ”sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi” zamenjuju se rečima: ”sa prihvaćenim primedbama i stavovima po primedbama”.

Član 19.

U članu 54. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
”Na generalni plan koji se donosi za grad, odnosno grad Beograd, pre objavljivanja, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove urbanizma, radi utvrđivanja usklađenosti tih planova sa planskim dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. "
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 20.

U članu 57. stav 3. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: ”dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu.”

Član 21.

U članu 58. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:
"Za izgradnju telekomunikacionih objekata na području za koje nije predviđena izrada urbanističkog plana, odnosno za koje nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja te vrste objekata, izdaje se akt o urbanističkim uslovima u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija, u skladu sa zakonom.
Akt iz stava 3. ovog člana sadrži definisanu poziciju i trasu polaganja telekomunikacionog sistema datog na ažuriranoj katastarsko-topografskoj podlozi, dopunjenoj sa snimljenim podzemnim katastrom."
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 22.

Posle člana 59. dodaje se član 59a koji glasi:
”Član 59a
Protiv akta o urbanističkim uslovima može se podneti prigovor u roku od 15 dana od dana njegovog izdavanja.
Po prigovoru odlučuje rešenjem organ koji je izdao akt o urbanističkim uslovima.
Ako nadležni organ povodom podnetog zahteva utvrdi da nema uslova za izdavanje akta o urbanističkim uslovima, donosi rešenje kojim se zahtev odbija.
Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba. ”

Član 23.

U članu 61. stav 2. menja se i glasi:
”Urbanistički projekat iz stava 1. ovog člana izrađuje se na overenom katastarsko-topografskom planu kao projekat parcelacije, odnosno kao urbanističko-arhitektonsko rešenje planirane izgradnje.
Projekat parcelacije sadrži:
1)   parcelaciju sa analitičko-geodetskim elemetima;
2)   definisane regulacione i nivelacione uslove;
3)   prikaz priključaka na tehničku infrastrukturu.
Urbanističko-arhitektonsko rešenje planirane izgradnje sadrži:
1)   situacioni prikaz parternog rešenja i pejzažnog uređenja;
2)   idejna arhitektonska rešenja objekata;
3)   prikaz saobraćaja i komunalne infrastrukture sa priključcima na spoljnu mrežu;
4)   parcelaciju i saobraćajna rešenja;
5)   tekstualni opis rešenja. ”.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 24.

U članu 64. stav 1. posle reči: ”vlasnika” dodaje se zapeta i reči: ”odnosno korisnika”.
U stavu 2. posle reči: ”vlasnici” dodaje se zapeta i reči: ”odnosno korisnici”.

Član 25.

U članu 65. stav 2. posle reči: ”vlasnika” dodaje se zapeta i reči: ”odnosno korisnika”.
U stavu 3. posle reči: "vlasništvu" dodaju se reči: "odnosno o pravu korišćenja".

Član 26.

U članu 66. stav 2. posle reči: ”vlasnika” dodaje se zapeta i reči: ”odnosno korisnika”.
U stavu 3. posle reči: "vlasništvu" dodaju se reči: "odnosno o pravu korišćenja".

Član 27.

U članu 77. stav 4. reči: "najvećeg planom dozvoljenog indeksa izgrađenosti", brišu se."

Član 28.

U članu 84. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
”Pravo korišćenja iz stava 1. ovog člana koje je preneto na osnovu ugovora iz stava 5. ovog člana je u prometu.”

Član 2.

U članu 89. stav 4. tačka 6) reči: "gradskih sistema za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda, kao i postrojenja za prečišćavanje voda” zamenjuju se rečima: ”sistema za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda u gradovima i gradskim naseljima preko 100.000 stanovnika, postrojenja za pripremu vode za piće kapaciteta preko 40 l/s i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u naseljima preko 15.000 stanovnika ili kapaciteta preko 40 l/s ”.
U tački 7) reči: ”regulacionih radova” zamenjuju se rečima: ”vodoprivrednih objekata”.
Tačka 8) menja se i glasi:
”8) kulturnih dobara od izuzetnog značaja i objekata u njihovoj zaštićenoj okolini i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u selima i naseljima), u skladu sa zakonom;”
Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a) koja glasi:
”9a) regionalnih deponija za odlaganje neopasnog otpada za ekvivalent stanovnika preko 200.000; ”
Tačka 12) menja se i glasi:
”12) luka i pristaništa, osim marina;"
U tački 16) reč: "radova” zamenjuje se rečju: "građevina”.

Član 30.

U članu 91. stav 1. tačka 1) reči: ”šest meseci” zamenjuju se rečima: ”godinu dana”.
U tački 2) reč: "usklađen” zamenjuje se rečima: ”potvrđen od strane nadležnog organa da je urađen u skladu”.

Član 31.

U članu 94. stav 1. posle reči: "odobrava; "dodaju se reči: "postojećem objektu koji se ruši radi izgradnje objekta za čiju se izgradnju izdaje odobrenje;"

Član 32.

U članu 97. posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:
”Prijavu iz st. 1, 4. i 7. kao i prijavu za adaptaciju porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, potvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava. ”
Dosadašnji stav 9. postaje stav 10.

Član 33.

U članu 98. stav 1. posle reči u zagradi: "kiosci, letnje bašte, pokretne tezge i sl.” dodaju se reči: ”i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu”.

Član 34.

U članu 103. stav 2. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:
”7a) situacioni plan; ”

Član 35.

U članu 110. stav 3. reči: ”tač. 1)-10)” brišu se.

Član 36.

Član 117. menja se i glasi:
"Odgovorni izvođač radova rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova.
Odgovorni izvođač radova može biti lice sa visokom stručnom spremom ili višom stručnom spremom za objekte iz stava 5. ovog člana odgovarajuće struke, odnosno smera i licencom za izvođenje radova.
Licencu za odgovornog izvođača radova može da stekne lice sa visokom ili višom stručnom spremom ogovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom, odnosno pet godina radnog iskustva sa višom stručnom spremom, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.
Stručnim rezultatima na građenju objekta u smislu stava 3. ovog člana smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje dva objekta.
Građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može da bude odgovorni rukovodilac radova i lice koje ima višu školsku spremu odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.
Građenje stambenih i pomoćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova porodičnog domaćinstva, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalacijskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može da rukovodi lice sa završenom višom ili srednjom školskom spremom odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom."

Član 37.

U članu 118. stav 6. tačka 5) posle reči: "dnevnik” dodaje se zapeta i reči: ”građevinsku knjigu”.

Član 38.

U članu 138. stav 1. tačka 5) posle reči: ”zakona” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: ”odnosno da li se promene stanja u prostoru vrše u skladu sa pravilima i standardima struke.”

Član 39.

U članu 140. stav 1. tačka 9) posle reči: "dnevnik” dodaje se zapeta i reči: ”građevinsku knjigu” a posle reči: ”i” dodaje se reč: ”obezbeđuje”.

Član 40.

U članu 147. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
”Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda u skladu sa ovim zakonom."
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 41.

U članu 153. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi:
"Novčanom kaznom od 10.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj investitor javnog objekta od opšteg interesa odnosno odgovorno lice koje ne obezbedi pristup javnom objektu od opšteg interesa osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti."

Član 42.

U članu 155. stav 1. tačka 2) posle reči: "dnevnik” dodaju se reči: ”i građevinsku knjigu”.

Član 43.

U članu 156. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:
”5a) izda izvod iz urbanističkog plana, odnosno akt o urbanističkim uslovima protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona (čl. 56. i 57);”

Član 44.

U članu 163. posle reči: "zemljište" brišu se reči: "u visini stostrukog iznosa", a reč: "propisanog " zamenjuje se rečju: "propisanu".

Član 45.

U članu 169. stav 3. reči: "do isteka roka za donošenje urbanističkog plana," zamenjuju se rečima: "do donošenja urbanističkog plana na osnovu ovog zakona”.

Član 46.

U članu 170. stav 2. briše se.

Član 47.

Opština će odrediti građevinsko zemljište iz člana 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS ", broj 47/03- u daljem tekstu: Zakon) za javno građevinsko zemljište u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 48.

Vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole do dana stupanja na snagu Zakona, dužan je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi opštinskoj, odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole.
Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu i rešenje iz člana 84. Zakona.
2) geodetski snimak sa skicom parcele, objektima i površinom objekata.
Po prijemu prijave iz stava 1. ovog člana opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od 90 dana obaveštava vlasnika, odnosno investitora objekta o mogućnostima usklađivanja objekta sa urbanističkim planom, odnosno o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev.

Član 49.

Vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole, u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana prijema obaveštenja iz člana 48. stav 3. ovog zakona, uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju prilaže naročito:
1)   projekat izvedenog objekta;
2)   dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu i rešenje iz člana 84. ovog zakona;
3)   dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.
Kad opštinska, odnosno gradska uprava utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole, ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, odobrenje za izgradnju i upotrebnu dozvolu, organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju može izdati jednim rešenjem.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje sadržinu i način izrade projekta izvedenog objekta, odnosno tehničke dokumentacije iz stava 1. ovog člana, kao i sadržinu i način izdavanja odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole za objekte čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole.

Član 50.

Ako vlasnik objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole ne prijavi objekat odnosno ne podnese zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili ne pribavi odobrenje za izgradnju, građevinski inspektor će doneti rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta ako rešenje nije doneto.

Član 51.

Objekat koji se koristi za stanovanje čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine i koji je njegov vlasnik prijavio opštinskoj odnosno gradskoj upravi do 13. novembra 2003. godine može, pod propisanim uslovima, biti privremeno, do izdavanja odobrenja za izgradnju, priključen na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju.

Član 52.

Privremena pravila građenja primenjivaće se do donošenja urbanističkog plana na osnovu Zakona a najduže do isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana privremena pravila građenja prestaju da važe.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

vrh strane

<a name="vrh"></a>Z A K O N O HIPOTECI
Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja potraživanja, i osniva centralna evidencija hipoteka.
Pojam hipoteke
Član 2.
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
Predmet hipoteke
Član 3.
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude: 1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi; 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; 4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.); 5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini; 6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
Zajednička hipoteka
Član 4.
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima. U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.
Domašaj hipoteke
Član 5.
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to: 1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno; 2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica; 3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.
Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini
Član 6.
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.
Obezbeđeno potraživanje
Član 7.
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom. Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate. Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.
Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka
Član 8.
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu: 1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka); 2) založne izjave (jednostrana hipoteka); 3) zakona (zakonska hipoteka); 4) sudske odluke (sudska hipoteka). Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano.
GLAVA PRVA
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam
Član 9.
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom. Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi. Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).
Zaključenje
Član 10.
Ugovor o hipoteci zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).
Upis
Član 11.
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev: 1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika; 2) dužnika; 3) poverioca. U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način: 1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti; 2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti. Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka. Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji. Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.
Obavezne odredbe
Član 12.
Ugovor o hipoteci sadrži naročito: 1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica; 2) bezuslovnu izjavu vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi); 3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen; 4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i dokaz o vlasništvu, odnosno o drugom pravu iz člana 3. ovog zakona; 5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Ništave odredbe
Član 13.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti: 1) poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona; 2) nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica. Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke. Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca.
GLAVA DRUGA
JEDNOSTRANA HIPOTEKA
Pojam i nastanak
Član 14.
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave. Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom. Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci. Upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca.
GLAVA TREĆA
IZVRŠNA ISPRAVA
Svojstvo i upis
Član 15.
Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom, je izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana. Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao "izvršna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona. Izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava mora da sadrži i sledeće odredbe: 1) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, poverilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu; 2) izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu; 3) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.); 4) izričitu izjavu trećeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu državinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.), da je svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci može dovesti, uključujući i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenja državine na njoj, kao i da je saglasno sa pravima i obavezama iz tačke 3. ovog stava. Ako ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži odredbe iz stava 3. ovog člana, namirinje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak.
Deo treći
PRAVA I OBAVEZE
GLAVA PRVA
PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
Prava vlasnika nepokretnosti
Član 16.
Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) drži predmet hipoteke; 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni; 3) pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje; 4) otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.
Obaveze vlasnika nepokretnosti
Član 17.
Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga. Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti. Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci. Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi. Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi. Kada saglasnost lica koje po punovažnom pravnom osnovu ima državinu nepokretnosti nije sadržana u verodostojnoj ili izvršnoj ispravi iz člana 15. ovog zakona, odnosno u ugovoru o hipoteci ili založnoj izjavi, prava i obaveze iz st. 4. i 5. ovog člana ne mogu se sprovesti bez saglasnosti takvog lica.
GLAVA DRUGA
PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA
Dodatno obezbeđenje
Član 18.
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako: 1) je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2) zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke. U slučajevima iz stava 1. ovog člana: 1) ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja; 2) smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sudski veštak, na zahtev poverioca.
Sudska zabrana oštećenja
Član 19.
Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno neposrednom držaocu, da prestane sa određenim ponašanjem, ako: 1) je zbog takvog ponašanja vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2) zbog ponašanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti. U slučajevima iz stava 1. ovog člana: 1) sud može da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti; 2) hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je to izričito predviđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno u založnoj izjavi; 3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati naknadu za učinjene troškove. Potraživanje naknade za učinjene troškove na osnovu ovog člana obezbeđuje se bez upisa i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.
GLAVA TREĆA
PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA
Ustupanje potraživanja
Član 20.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa. Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor iz stava 1. ovog člana: 1) zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa; 2) prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa; 3) proizvodi dejstvo prema trećim licima na osnovu upisa u registar nepokretnosti.
Nadhipoteka
Član 21.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca. Ugovor iz stava 1. ovog člana: 1) zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa; 2) sadrži izričitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti; 3) proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu; 4) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.
Preuzimanje duga
Član 22.
Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik. Ugovor iz stava 1. ovog člana: 1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke; 2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku. Otuđenje dela nepokretnosti Član 23. Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvrši deobu ili spajanje predmeta hipoteke sa drugom nepokretnošću, hipoteka se po službenoj dužnosti upisuje na tim nepokretnostima, i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno potraživanje, osim ako je drugačije ugovoreno sa poveriocem.
Deo četvrti
NAMIRENjE
GLAVA PRVA
OPŠTA PRAVILA
Pravo na namirenje
Član 24.
Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima. Kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvrđena ovim zakonom.
Izbor namirenja
Član 25.
Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Zastarelo potraživanje
Član 26.
Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja. U slučaju iz stava 1. ovog člana, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke.
Naknadni ugovor
Član 27.
Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlašćenog organa, a kojim može da se ugovori: 1) delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga; 2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti. Poverilac će bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru. Lična subrogacija
Član 28.
Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.
GLAVA DRUGA
VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENjA
Prva opomena
Član 29.
Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu. Opomena sadrži sledeće elemente: 1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti; 2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke; 3) radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti; 4) rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti; 5) opomenu da ukoliko dužnik ne preduzme te radnje i time isplati dug, poverilac će potraživati celokupan iznos potraživanja i prodajom hipotekovane nepokretnosti izgubiti državinu na nepokretnosti; 6) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti za dobijanje više informacija; 7) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Opomena o prodaji nepokretnosti
Član 30.
Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži: 1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti; 2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke; 3) obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu; 4) iznos duga koji je dospeo na naplatu; 5) radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti; 6) rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti; 7) opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na nepokretnosti; 8) obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti; 9) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti radi održavanja sastanka; 10) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Zabeležba hipotekarne prodaje
Član 31.
Poverilac će istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca i: 1) kopiju opomene o prodaji nepokretnosti; 2) kopiju ugovora o hipoteci; 3) izjavu da dužnik do tog dana nije ispunio dug; 4) dokaze da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku i vlasniku nepokretnosti. Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist poverioca i dostaviti poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje. Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži: 1) izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane pravosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao hipotekarni poverilac u svoje ime prodati nepokretnost, u skladu sa odredbama ovog zakona; 2) zabranu prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane vlasnika. Vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe. Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru nepokretnosti nesporne pismene dokaze da: 1) potraživanje ne postoji; 2) hipoteka ne postoji; 3) potraživanje nije dospelo za naplatu; ili 4) je dug isplaćen. Drugostepeno rešenje iz stava 5. ovog člana, konačno je i izvršno i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.
Pravo na sastanak
Član 32.
Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena. Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane dužnika na ovom sastanku.
Slanje pismena
Član 33.
U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obaveštenje i dr.) se smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu: 1) hipotekovane nepokretnosti; 2) dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti; 3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik. U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.
Pravo prodaje poverioca
Član 34.
Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe. Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje, ako nepokretnost ostane neprodata. Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka.
Aukcijska prodaja
Član 35.
Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje. Javni oglas sadrži: 1) opis nepokretnosti; 2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca; 3) podatke kako kontaktirati poverioca; 4) početnu cenu na aukciji; 5) vreme i mesto aukcije; 6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja. Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje o oglasu koje sadrži: 1) sve elemente oglasa; 2) izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja. Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti. Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti. Izuzetno od odredaba st. 5. i 6. ovog člana, poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje, u pismenom obliku ugovoriti da se nepokretnost može prodati i po nižoj ceni od 75% procenjene vrednosti, odnosno od 60% procenjene vrednosti. Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Prodaja neposrednom pogodbom
Član 36.
Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj. Pod tržišnom cenom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uobičajena cena koja se može postići prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje. Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti. Ukoliko se prodaja vrši preko advokata ili preko agencija za promet nepokretnosti, uobičajeni honorar, odnosno provizija mogu biti uključeni u prodajnu cenu. Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži: 1) iznos celokupnog potraživanja; 2) procenjenu vrednost nepokretnosti; 3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti; 4) datum za kada se predviđa zaljučenje ugovora o kupoprodaji; 5) način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti; 6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena; 7) izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja nepokretnosti.
Ometanje vansudskog postupka namirenja
Član 37.
U toku vansudskog postupka namirenja, nadležni organ unutrašnjih poslova dužan je da bez odlaganja hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom zastupniku, pruži svu pomoć neophodnu za sprovođenje postupka namirenja, u slučaju da vlasnik, odnosno drugi držalac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne dozvoljava pristup nepokretnosti, odnosno odbija da se dobrovoljno iseli iz nepokretnosti, u roku iz člana 15. stav 3. tačka 1. ovog zakona, ako ugovorom o prodaji nije određen duži rok. Nadležni organ unutrašnjih poslova, pruža pomoć iz stava 1. ovog člana na osnovu uvida u rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje, odnosno ugovora o prodaji nepokretnosti.
Nepokrivenost duga prodajnom cenom
Član 38.
U slučaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca, dužnik ostaje dužan poveriocu preostali dug u iznosu razlike između celokupnog potraživanja i ostvarene cene. Preostali dug iz stava 1. ovog člana biće umanjen za iznos razlike između 75% procenjene cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena niža od 75% procenjene cene, kod oba načina prodaje. Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine. Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom nagodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.
GLAVA TREĆA
NAMIRENjE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U IZGRADNjI
Ustupanje odobrenja za gradnju
Član 39.
Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji. Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju. U slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.
GLAVA ČETVRTA
REDOSLED NAMIRENJA
Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca
Član 40.
Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastajanja hipoteke, računajući od momenta prve upisane hipoteke.
Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti
Član 41.
Poverilac će, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledećim redom namiriti: 1) troškove prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica; 2) potraživanje hipotekarnog poverioca; 3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeđenja; 4) preostali iznos pripada dužniku. Poverilac će, u roku od sedam dana nakon raspodele sredstava, dužniku i svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, dostaviti konačni obračun raspodele sredstava.
Stečaj
Član 42.
Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima razlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.
Deo peti
PRESTANAK HIPOTEKE
GLAVA PRVA
ISPIS
Član 43.
Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke). Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.
Ispis na zahtev vlasnika
Član 44.
Ispis hipoteke na zahtev vlasnika, vrši se samo ako je dug isplaćen u potpunosti. Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: 1) pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili 2) pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo. Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno. Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.
Propast nepokretnosti
Član 45.
Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik može da zahteva ispis hipoteke. Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu. Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimično propadne, a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.
Član 46.
U slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi. Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog člana raspodeljuje se među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Opšti interes
Član 47.
Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa, pravo vlasnika na predmetu hipoteke pređe na treće lice. U slučaju iz stava 1. ovog člana: 1) ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti; 2) hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade, odnosno na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu. Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Sudska javna prodaja
Član 48.
Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta. U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na osnovu pravnosnažne sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.
Vansudska prodaja i naknadni ugovor
Član 49.
Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu verodostojne isprave ili izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem i kad je poverilac namiren ili kad je poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom. U slučaju iz stava 1. ovog člana: 1) ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke; 2) prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana.
Konfuzija i konsolidacija
Član 50.
Hipoteka prestaje ispisom i kada: 1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika; ili 2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti. U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, dužnika ili poverioca.
Odricanje od hipoteke
Član 51.
Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje poverioca, sa potpisom overenim u sudu ili kod drugog organa ovlašćenog zakonom. U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika koji sadrži u prilogu izjavu iz stava 1. ovog člana.
Amortizacija obezbeđenog potraživanja
Član 52.
Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako: 1) je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke); 2) upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom; 3) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti. U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedničara.
GLAVA DRUGA
ZASNIVANJE NOVE HIPOTEKE
Raspolaganje neispisanom hipotekom
Član 53.
Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeđeno potraživanje prestalo, u roku od 3 godine od dana kada je potraživanje prestalo može da se prenese na novog poverioca ili, radi obezbeđenja drugog potraživanja, na starog poverioca, do iznosa potraživanja obezbeđenog neispisanom hipotekom. U slučaju iz stava 1. ovog člana, prenos se vrši na zahtev vlasnika, koji u prilogu sadrži dokaz da je potraživanje prestalo.
Član 54.
Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom, ne proizvodi pravno dejstvo, osim ako: 1) se vlasnik ugovorom obaveže prema trećem licu, a naročito prema hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da će u njegovu korist zahtevati ispis određene hipoteke; 2) se u registar nepokretnosti upiše zabeležba takve obaveze kod te hipoteke. Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka: 1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na upražnjeno mesto neispisane hipoteke; 2) zadržavaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.
Zabeležba prvenstvenog reda
Član 55.
Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, može da zahteva zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke: 1) do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom; 2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka; 3) u roku od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena. U slučaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeležba zadržavanja prava prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog nosioca prava. Ovaj član shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na mesto dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.
Predbeležba nove hipoteke
Član 56.
Nova hipoteka može, na zahtev vlasnika, da se upiše na mestu već upisane hipoteke, sa istim prvenstvenim redom i do iznosa potraživanja obezbeđenog već upisanom hipotekom. U slučaju iz stava 1. ovog člana: 1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše u roku od godinu dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke; 2) ispis stare hipoteke vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca u čiju korist je upisana nova hipoteka. Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne ispiše u roku iz stava 2. tačka 1) ovog člana. Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako: 1) se izbriše i nadhipoteka; ili 2) nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku. Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše iz svih registara nepokretnosti u kojima je upisana. Odredbe ovog člana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.
Deo šesti
CENTRALNA EVIDENCIJA HIPOTEKA
Opšte odredbe
Član 57.
Centralna evidencija hipoteka (u daljem tekstu: Centralna evidencija hipoteka) je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadležni registar nepokretnosti, radi pretraživanja i prikupljanja informacija o hipotekama. Republički geodetski zavod - katastar nepokretnosti, ne odgovara za tačnost i potpunost podataka upisanih u Centralnu evidenciju hipoteka.
Nadležnost
Član 58.
Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republički geodetski zavod - katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: katastar nepokretnosti), u skladu sa zakonom. U vršenju svoje nadležnosti, katastar nepokretnosti je dužan da: 1) se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Centralne evidencije hipoteka; 2) propiše obrazac obaveštenja koje je nadležni registar dužan bez odlaganja dostaviti katastru nepokretnosti; 3) preduzme druge akte i radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Centralne evidencije hipoteka, u skladu sa zakonom. Podaci koji se unose Član 59. Katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, obavlja: 1) unos hipoteka upisanih u nadležni registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka o hipotekama upisanim u nadležni registar nepokretnosti; 3) unos svake promene ili brisanje podataka iz tač. 1) i 2) ovog stava, koje su izvršene u nadležnom registru nepokretnosti. Katastar nepokretnosti može bliže urediti unos podataka iz stava 1. ovog člana. Prilikom unosa podataka, katastar nepokretnosti postupa neposredno na osnovu obaveštenja i ne donosi posebne akte.
Dostupnost i javnost
Član 60.
Centralna evidencija hipoteka dostupna je svim licima, bez ograničenja, radi pretraživanja ili prikupljanja informacija, u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem Interneta, i van radnog vremena, bez naknade. Svako ima pravo pristupa podacima unetim u Centralnu evidenciju hipoteka.
Naknada
Član 61.
Za unos podataka u Centralnu evidenciju hipoteka plaća se naknada. Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se prilikom podnošenja zahteva za upis, odnosno brisanje podataka u nadležni registar nepokretnosti. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje katastar nepokretnosti, uz saglasnost Vlade.
Finansiranje
Član 62.
Sredstva za osnivanje i započinjanje sa radom Centralne evidencije hipoteka obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. Sredstva za održavanje Centralne evidencije hipoteka obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih po osnovu naknade za unos hipoteka i iz drugih prihoda katastra nepokretnosti, u skladu sa zakonom.
Deo sedmi
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak važenja drugih propisa
Član 63.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96).
Primena Zakona
Član 64.
Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju. Nadležni registri dužni su da, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona, katastru nepokretnosti dostave sve podatke o ustanovljenim hipotekama do dana početka primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim zakonom unose u Centralnu evidenciju hipoteka. Katastar nepokretnosti je dužan da unese podatke dostavljene u skladu sa stavom 2. ovog člana u roku od četiri meseca od dana dostavljanja.
Stupanje na snagu
Član 65.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se počev od šezdesetog dana od dana objavljivanja.
 <a href="#vrh">Vrh strane</a>

NEKRETNINE NOVOGRADNJA

AGENTI PRODAJE

BRZA PRETRAGA