"Službeni glasnik RS", br. 37/98
Na osnovu clana 72. tacka 4) Zakona o planiranju i uredenju prostora i naselja
("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 23/96 i 16/97),
Ministar gradevina donosi


P R A V I L N I K

O OPŠTIM PRAVILIMA URBANISTICKE REGULACIJE I PARCELACIJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrduju se opšta pravila urbanisticke regulacije i opšta pravila parcelacije za uredenje prostora i naselja za koje se donosi prostorni i urbanisticki plan i naselja za koja se ne donosi generalni plan, a nije uraden regulacioni plan ili drugi plan sa elementima na osnovu kojih se može izdati urbanisticka dozvola.

Član 2.

Opšta pravila urbanisticke regulacije, u smislu ovog pravilnika, predstavljaju skup medusobno zavisnih elemenata za obrazovanje i uredenje gradevinskih parcela, utvrdivanje regulacione i gradevinske linije, medusobnog položaja, visine i spoljnog izgleda objekata, kao i drugih urbanistickih uslova za formiranje urbanisticko-tehnickih uslova, njihovog utvrdivanja urbanistickom dozvolom i davanja urbanisticke saglasnosti koja se primenjuju i kada važeci prostorni ili urbanisticki plan ne sadrži te elemente.

Član 3.

Opšta pravila parcelacije, u smislu ovog pravilnika, obuhvataju planske elemente za korišcenje gradevinskog zemljišta, odredivanje velicine, oblika i površine gradevinske parcele, regulacione, nivelacione elemente za obeležavanje gradevinske parcele i drugih uslova parcelacije, koji se po pravilu utvrduju generalnim i regulacionim planom, odnosno urbanistickim projektom, a u slucaju utvrdenom zakonom i urbanistickom dozvolom.

Član 4.

Ako plan regulacije, odnosno parcelacije nije donet, a prostorni, odnosno urbanisticki plan nema dovoljno elemenata za sprovodenje regulacije i parcelacije u skladu sa opštim pravilima utvrdenim ovim pravilnikom,
urbanistickom dozvolom mogu se utvrditi pravila za:
a) porodicne stambene objekte u izgradenom naselju;
b) seoske stambene, ekonomske i pomocne objekte u izgradenom naselju;
v) objekte iz tac. 1) i 2) ovog clana, van naselja.

II. OPŠTA PRAVILA URBANISTICKE REGULACIJE

Član 5.

Regulacija prostora i naselja zasniva se na sistemu elemenata regulacije, i to:
1) urbanistickim pokazateljima (koeficijent izgradenosti, stepen iskorišcenosti);
2) urbanistickim mrežama linija (regulaciona linija, gradevinska linija, osovinska linija saobracajnice, granicna linija zone);
3) urbanistickim pravilima uredenja prostora i izgradnje (postavljanje objekta, udaljenost objekta, visina objekta, postavljanje ograde, parkiranje i garažiranje i dr.).
1. Urbanisticki pokazatelji

Član 6.


Koeficijent izgradenosti je odnos izmedu bruto razvijene izgradene površine
svih etaža korisnog prostora i površine parcele i utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 1.
_____________________________________________________________________________
Koeficijent izgradenosti
______________________________________
Zona izgradnje minimum maksimum
_____________________________________________________________________________
porodicna stambena 0,25 0,8
mešovita stambena 0,50 1,6
višeporodicna stambena 1,00 3,0
_____________________________________________________________________________

Član 7.

Koeficijent izgradenosti iskazuje se, po pravilu, za deo prostora (zonu) koja ima karakteristicnu namenu (stanovanje, centralna zona, industrija i sl.). Ako se u istoj zoni nalazi kompleks druge namene, koeficijent izgradenosti za taj deo iskazuje se posebno.
Koeficijent izgradenosti u izgradenim delovima naselja, može biti razlicito primenjen na pojedinacnoj gradevinskoj parceli, ali ne može preci dvostruku vrednost utvrdenu za zonu.
Koeficijent iskorišcenosti parcela za gradenje objekata od opšteg interesa utvrdenih zakonom kojim se ureduju pitanja eksproprijacije (u daljem tekstu: objekti od opšteg interesa) i susednih parcela koje imaju drugu namenu može biti razlicit.

Član 8.

Stepen iskorišcenosti zemljišta je odnos izmedu bruto površine pod objektom i
površine gradevinske parcele pomnožen brojem 100 i utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 2.
_____________________________________________________________________________
Namena parcele Maksimum stepena
iskorišcenosti (%)
_____________________________________________________________________________
za porodicne objekte 30
za višeporodicne stambene objekte
srednjih gustina 40
za višeporodicne stambene objekte 70
za poslovne objekte 70
za industrijske objekte 70
za ostale objekte 70
_____________________________________________________________________________

2. Urbanisticka mreža linija

Član 9.

Regulaciona linija je linija razgranicenja parcela za gradenje objekata od opšteg interesa od parcela koje imaju drugu namenu.

Član 10.

Regulaciona linija utvrduje se za novo i izgradeno naselje, u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na granicnu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeležava za sve postojece i planirane saobracajnice. Rastojanje izmedu regulacionih linija (širina pojasa regulacije) utvrduje se za novo i izgradeno naselje u zavisnosti od funkcije i ranga saobracajnice, odnosno infrastrukture kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija, prema sledecoj tabeli:

Tabela 3.
_____________________________________________________________________________
Vrsta objekta Minimum širine
pojasa regulacije (m)
_____________________________________________________________________________
stambene ulice 8,00
sabirne ulice 10,00
pešacke staze 1,50
kolski prolazi 5,00
privatni prolazi 2,50
saobracajnice u seoskim naseljima 10,00
_____________________________________________________________________________
Regulaciona linija se obeležava analiticko geodetski za sve planirane
saobracajnice u naselju.


Član 11.


Objekti koji se nalaze ispred regulacione linije, u pojasu izmedu dve regulacione linije ili u zoni parcela za gradenje objekata od opšteg interesa, mogu biti uklonjeni i ne mogu se dogradivati, odnosno rekonstruisati.

Član 12.

Regulaciona linija i osovina saobracajnice javnog puta su osnovni elementi za utvrdivanje saobracajne mreže. Regulaciona linija i osovina novih saobracajnica utvrduju se u odnosu na postojecu regulaciju i parcelaciju, postojece trase saobracajnica i funkcionalnost saobracajne mreže. Nivelacija saobracajnica i drugih javnih površina odreduje se proracunom padova i poprecnih i podužnih profila pojasa regulacije. Utvrdene analiticke koordinate (kote nivelete) karakteristicnih tacaka u planu nivelacije predstavljaju osnov za utvrdivanje regulacione linije kao i osnov za postavljanje ulaza u objekat i uredenje ostalog prostora van pojasa regulacije.

Član 13.

Regulacione linije parcele na uglu raskrsnice spajaju se linijom koja povezuje tacke na regulacionim linijama, koje su na podjednakom rastojanju od temena do preseka tih linija, i to najmanje 3,50 m za regulaciju od 8,00 m, odnosno 10,00 m u seoskom naselju.

Član 14.

Gradska i naseljska (primarna i sekundarna) mreža infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mreža, gasna mreža, daljinsko grejanje) postavlja se u pojasu regulacije.
Za nova ili izgradena naselja, utvrduju se pojasi regulacije za postavljanje infrastrukturne mreže i javnog zelenila (drvoredi, parkovi) u zonama parcela karakteristicne namene (javnog puta) kao i van tih zona (dalekovodi, naftovodi, magistralni gasovodi, toplovodi i sl.).

Član 15.

Gradevinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na gradevinskoj parceli ili se nalazi na rastojanju koje je za pojedine vrste objekata utvrdeno ovim pravilnikom.
Gradevinski objekat postavlja se prednjom fasadom na gradevinsku liniju, odnosno unutar prostora oivicenog gradevinskom linijom.
Od gradevinske linije može se odstupiti iz razloga estetske i funkcionalne prirode, odnosno zbog potrebe zaštite životne sredine, ako se utvrdi nacin korišcenja predprostora.

Član 16.

Podzemna gradevinska linija za podzemne objekte koji se grade utvrduje se u pojasu regulacije (podzemni pešacki prolazi, podzemni garažni prostori, komunalna postrojenja i sl.).
Podzemna gradevinska linija za podzemne objekte (delovi objekta, skloništa, garaže i sl.) može se utvrditi i u pojasu izmedu regulacione i gradevinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ako to ne predstavlja smetnju u funkcionisanju objekta ili mreže.

Član 17.

Za nadzemne objekte koji se grade u zoni namenjenoj izgradnji objekata od opšteg interesa (nadzemni pešacki prelazi, nadzemne pasarele kao veze dva objekta preko javnog puta i sl.) nadzemna gradevinska linija, utvrduje se u pojasu regulacije.

3. Urbanisticka pravila uredenja prostora i izgradnje

Član 18.


Objekti mogu biti postavljeni na gradevinskoj parceli:
1) u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bocne linije gradevinske parcele;
2) u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bocnu liniju gradevinske parcele;
3) kao slobodnostojeci - objekat ne dodiruje ni jednu liniju gradevinske parcele;
4) kao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije gradevinske parcele.

Član 19.

Medusobna udaljenost objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmanje polovinu visine višeg objekta, osim slobodnostojecih višespratnica. Udaljenost se može smanjiti na cetvrtinu ako objekti na naspramnim bocnim fasadama ne sadrže otvore na prostorijama za stanovanje (kao i ateljeima i poslovnim
prostorijama). Ova udaljenost ne može biti manja od 4,00 m ako jedan od zidova objekta sadrži otvore za dnevno osvetljenje. Pored uslova iz stava 1. ovog clana višespratni slobodnostojeci stambeni objekat ne može zaklanjati direktno osuncanje drugom objektu više od polovine trajanja direktnog osuncanja.

Član 20.

Visina objekta je rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa kosim krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom). Najveca dozvoljena visina objekta utvrdena je odredbama cl. 39, 40, 56. i 57. ovog pravilnika. Nulta (apsolutna) kota je tacka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

Član 21.

Relativna visina objekta je ona koja se odreduje prema drugim objektima ili širini regulacije.
Relativna visina se odreduje kroz sledece odnose, i to:
1) visina novog objekta manja je od širine ulice;
2) visina novog objekta sa vencem uskladuje se sa vencem susednog objekta;
3) kad se gradi novi objekat na mestu starog on zadržava visinu starog ili susednih objekata. Visina novog objekta, radi zaštite vizure, ne može preci visinu utvrdenu ovim pravilnikom.

Član 22.

Visina objekta je:
1) na relativno ravnom terenu - rastojanje od nulte kote do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim krovom);
2) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (naviše), kad je rastojanje od nulte kote do kote nivelete javnog puta manje ili jednako 2,60 m - rastojanje od nulte kote do kote slemena, odnosno venca;
3) na strmom terenu sa nagibom prema ulici (naviše), kad je rastojanje od nulte kote do kote nivelete javnog puta vece od 2,60 m - rastojanje od kote nivelete javnog puta do kote slemena (venca) umanjeno za 2,60 m;
4) na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kad je nulta kota objekta niža od kote javnog puta - rastojanje od kote nivelete puta do kote slemena (venca);
5) na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobracajnice visina objekta utvrduje se primenom odgovarajucih tacaka ovog clana.
Visina objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza utvrduje se u skladu sa odredbama tac. 1) do 5) ovog clana.

Član 23.

Kota prizemlja objekata odreduje se u odnosu na kotu nivelete javnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to:
1) kota prizemlja novih objekata na ravnom terenu ne može biti niža od kote nivelete javnog puta;
2) kota prizemlja može biti najviše 1,20 m viša od nulte kote;
3) za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniže), kada je nulta kota niža od kote nivelete javnog puta, kota prizemlja može biti najviše 1,20 m niža od kote nivelete javnog puta;
4) za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobracajnice kota prizemlja objekta odreduje se primenom odgovarajucih tacaka ovog clana;
5) za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota prizemlja utvrduje se urbanistickom dozvolom i primenom odgovarajucih tacaka ovog clana;
6) za objekte koji u prizemlju imaju nestambenu namenu (poslovanje i delatnosti) kota prizemlja može biti maksimalno 0,20 m viša od kote trotoara (denivelacija do 1,20 m savladava se unutar objekta).

Član 24.

Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gradevinsku, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 2,50 m. Horizontalna projekcija ispada postavlja se u odnosu na gradevinsku, odnosno regulacionu liniju.

Član 25.

Gradevinski elementi na nivou prizemlja mogu preci gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: 1) izlozi lokala - 0,30 m, po celoj visini, kada najmanja širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;
2) izlozi lokala - 0,90 m po celoj visini u pešackim zonama;
3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže - 2,00 m po celoj širini objekta sa visinom iznad 2,50 m;
4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 2,50 m, a u pešackim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;
5) konzolne reklame - 1,20 m na visini iznad 2,50 m.

Član 26.

Gradevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da predu gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
1) na delu objekta prema prednjem dvorištu - 1,20 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 50% ulicne fasade iznad prizemlja;
2) na delu objekta prema bocnom dvorištu pretežno severne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 1,50 m) - 0,60 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% bocne fasade iznad prizemlja;
3) na delu objekta prema bocnom dvorištu pretežno južne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 2,50 m) - 0,90 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% bocne fasade iznad prizemlja;
4) na delu objekta prema zadnjem dvorištu (najmanjeg rastojanja od stražnje linije susedne gradevinske parcele od 5,00 m) - 1,20 m, ali ukupna površina gradevinskih elemenata ne može preci 30% stražnje fasade iznad prizemlja. Za ispade vece od 1,20 m primenjuje se pravilo iz clana 24. ovog pravilnika.

Član 27.

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na objekat (prednji deo) ako je gradevinska linija 3,00 m uvucena u odnosu na regulacionu liniju i ako savladuju visinu do 0,90 m. Stepenice iz stava 1. ovog clana koje savladuju visinu preko 0,90 m ulaze u gabarit objekta.
Stepenice iz stava 1. ovog clana koje se postavljaju na bocni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta.

Član 28.

Gradevinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaže - mogu preci gradevinsku, odnosno regulacionu liniju (racunajuci od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:
1) stope temelja i podrumski zidovi - 0,15 m do dubine od 2,60 m ispod površine trotoara, a ispod te dubine - 0,50 m;
2) šahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,00 m.
Stope temelja ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele, odnosno uz saglasnost organa uprave nadležnog za poslove urbanizma i stambeno-komunalne delatnosti.

Član 29.

Visina nazitka stambene potkrovne etaže iznosi najviše 1,80 m racunajuci od kote poda potkrovne etaže do tacke preloma krovne kosine, a odreduje se prema konkretnom slucaju.

Član 30.

Gradevinske parcele mogu se ogradivati zidanom ogradom do visine od 0,90 m (racunajuci od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m. Parcele cija je kota nivelete viša od 0,90 m od susedne, mogu se ogradivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se može postavljati na podzidciju visinu odreduje nadležni opštinski organ. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gradevinskoj parceli koja se ograduje.
Susedne gradevinske parcele mogu se ogradivati živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice gradevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m, koja se postavlja prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde. Ograde parcele na uglu ne mogu biti više od 0,90 m od kote trotoara zbog
preglednosti raskrsnice.
Vrata i kapije na ulicnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

Član 31.

Parcela u seoskom naselju može se ogradivati na nacin utvrden u clanu 30. ovog pravilnika, a može se pregradivati u funkcionalne celine (stambeni deo, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i okucnica), ali visina unutrašnje ograde ne može biti veca od visine spoljne ograde.

Član 32.

Gradevinske parcele za gradenje objekata od opšteg interesa ograduju se na nacin utvrden u clanu 30. ovog pravilnika.
Gradevinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavljaju neposrednu opasnost po život ljudi, kao i gradevinske parcele specijalne namene, ograduju se na nacin koji odredi nadležni organ.
Gradevinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti mogu se ogradivati zidanom ogradom visine do 2,20 m.

Član 33.

Ograde koje odstupaju od navedenih pravila nadležni opštinski organ može ukloniti u cilju zaštite opšteg interesa (bezbednost, estetski izgled, higijena naselja i sl.).

Član34.

Odvodnjavanje površinskih voda utvrduje se nivelacionim rešenjem na nivou bloka u regulacionom planu. Ako takvo rešenje ne postoji, površinske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmanjim padom od 1,5%.
Površinske vode sa jedne gradevinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. Površinske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvorišta u seoskim naseljima odvode se regulisano do dubrišne jame kada se ekonomsko dvorište nalazi uz javni put.

Član 35.

Spoljni izgled objekta, oblik krova, primenjeni materijali, boje i drugi elementi utvrduju se arhitektonskim ili urbanistickim projektom.
Spoljni izgled objekta u urbanistickoj celini posebnih kulturnih vrednosti, uskladuje se sa konzervatorskim uslovima.

4. Opšta pravila regulacije za porodicne
stambene objekte

Član 36.

Minimalno rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za porodicni
stambeni objekat utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 4.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog stambenog Minimalno rastojanje
objekta izmedu regulacione i
gradevinske linije (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci stambeni 0,00 - 3,00
dvojni 0,00 - 3,00
poluatrijumski 0,00 - 3,00
u neprekinutom nizu 0,00 - 3,00
u prekinutom nizu na bocnoj granici parcele 0,00 - 3,00
sve vrste s garažom u podzemnoj ili prizemnoj etaži 5,00
_____________________________________________________________________________
U zoni u kojoj postoje izgradeni porodicni stambeni objekti rastojanje iz
stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata
(preko 50%).
Za porodicni stambeni objekat koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko
privatnog prolaza rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom
dozvolom.

Član 37.

Medusobna udaljenost porodicnih stambenih objekata utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 5.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog stambenog Minimalna
objekta udaljenost (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 4,00
dvojni 4,00
poluatrijumski 0,00
u neprekinutom nizu * 0,00
u prekinutom nizu 4,00
_____________________________________________________________________________
* Ako se razdelna linija gradevinske parcele nalazi na dilataciji,
udaljenost iznosi polovinu širine dilatacije.


Za izgradene porodicne stambene objekte cija medusobna udaljenost iznosi manje od 3,00 m, u slucaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
Udaljenost porodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza od susednih objekata utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz stava 1. ovog clana. Udaljenost novog porodicnog stambenog objekta od drugog objekta, bilo koje vrste izgradnje ili nestambenog objekta, može biti najmanje 4,00 m, odnosno udaljenost se utvrduje primenom opšteg pravila iz clana 19. ovog pravilnika.


Član 38.

Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) porodicnog stambenog objekta i
linije susedne gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 6.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog stambenog Minimalno rastojanje
objekta objekta od granice
parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
severne orijentacije 1,50
slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
južne orijentacije 2,50
dvojni 4,00
prvi ili poslednji u neprekinutom nizu 1,50-4,00
u prekinutom nizu na bocnom delu dvorišta 4,00
_____________________________________________________________________________


Za izgradene porodicne stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana, u slucaju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
Rastojanje porodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice gradevinske parcele, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

Član 39.

Spratnost porodicnog stambenog objekta, bez obzira na vrstu izgradnje, utvrduje se prema sledecoj formuli:

P do P+1+Pk
P - prizemlje
1 - sprat
Pk - potkrovlje

Porodicni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetnje geotehnicke i hidrotehnicke prirode.

Član 40.

Visina porodicnog stambenog objekta ne može preci 12,00 m.

Član 41.

Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodicnih stambenih objekata svih vrsta obezbeduju prostor na sopstvenoj gradevinskoj parceli, izvan površine javnog puta, i to po pravilu - jedno parking-garažno mesto na jedan stan, s tim da najmanje jedno vozilo bude smešteno u garaži.

Član 42.


Regulacionim planom utvrduju se delatnosti koje se mogu obavljati u porodicnom stambenom objektu (ekološki i funkcionalno moguce u zoni porodicnog stanovanja) i velicina dela objekta koji se može koristiti za te namene, a ne može biti veci od trecine bruto stambene površine objekta.

Član 43.

Na jednoj parceli može biti izgraden samo jedan stambeni objekat.
Urbanistickom dozvolom može se utvrditi i izgradnja pomocnog objekta prema posebnim uslovima za odredenu zonu gradnje.

Član 44.

Širina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnom putu ne može biti manja od 2,50 m.

5. Opšta pravila regulacije za seoske stambene objekte

Član 45.

Rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za seoski stambeni objekat utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 7.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog stambenog Minimalno rastojanje
objekta izmedu regulacione i
gradevinske linije (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci stambeni 0,00 - 5,00 *
u neprekinutom nizu 0,00 - 5,00 *
u prekinutom nizu 0,00 - 5,00 *
_____________________________________________________________________________
* u zavisnosti od vrste seoskog naselja

U zoni izgradenih seoskih stambenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata (preko 50%). Za seoske stambene objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom
dozvolom.

Član 46.

Medjusobna udaljenost seoskih stambenih objekata utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 8.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog stambenog objekta Minimalna udaljenost (m)
_____________________________________________________________________________
prizemni slobodnostojeci 5,00 - 6,00 *
spratni 10,00
_____________________________________________________________________________
* u zavisnosti od vrste seoskog naselja


Za seoske objekte na gradevinskim parcelama cija je širina fronta parcele veca od 15,00 m medusobna udaljenost utvrduje se primenom pravila iz stava 1. ovog clana. Za stambene objekte na gradevinskim parcelama cija je širina fronta parcele manja od 15,00 m medusobna udaljenost iznosi najmanje 5,00 m.
Za izgradene seoske objekte koji su medusobno udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.  Medusobna udaljenost seoskih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 2, 3. i 4. ovog clana.

Član 47.


Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) stambenog objekta i linije susedne
gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 9.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog stambenog Minimalno rastojanje
objekta objekta od granice
parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci na delu bocnog dvorišta
severne orijentacije 2,50
dvojni 4,00
u prekinutom nizu 4,00
_____________________________________________________________________________


Za izgradene stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija. Rastojanje stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, do granice gradevinske parcele utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

Član 48.

Ekonomski objekti jesu: stocne staje (živinarnici, svinjci, govedarnici, ovcarnici, kozarnici), ispusti za stoku, dubrišne jame - dubrišta, poljski klozeti i dr.
Pomocni objekti jesu:
1) uz stambeni objekat: letnja kuhinja, mlekar, sanitarni propusnik, magacini hrane za sopstvenu upotrebu i dr;
2) uz ekonomske objekte: pušnice, sušnice, koš, ambar, nadstrešnica za mašine i vozila, magacini hrane i objekti namenjeni ishrani stoke i dr.

Medusobno rastojanje stambenog i ekonomskog objekta utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 10.
_____________________________________________________________________________
Minimalno rastojanje
Vrsta ekonomskog objekta izmedu stambenog i ekonomskog
objekta (m)
_____________________________________________________________________________
stocna staja 15,00
dubrište, poljski klozet 20,00 - 25,00
_____________________________________________________________________________


Ðubrište i poljski klozet mogu biti udaljeni od bunara, odnosno živog izvora vode najmanje 20,00 do 25,00 m, i to samo na nižoj koti. Medusobna rastojanja ekonomskih i pomocnih objekata zavise od organizacije ekonomskog dvorišta, ali prljavi objekti mogu se postavljati samo niz vetar u odnosu na ciste objekte.
Pozicija ekonomskih i pomocnih objekata u odnosu na gradevinsku liniju utvrduje se urbanistickom dozvolom i primenom najmanjih dozvoljenih rastojanja utvrdenih ovim pravilnikom.

Član 49.

Ako se ekonomski delovi susednih parcela neposredno granice, rastojanje izmedu novih pomocnih i ekonomskih objekata ne može biti manje od 1,50 m.
Ako se ekonomski deo jedne parcele neposredno granici sa stambenim delom druge parcele, rastojanje izmedu novih objekata utvrduje se primenom pravila iz clana 48. ovog pravilnika.

Clan 50.


Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (naniže), u slucaju nove
izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti uz javni put. Najmanja širina pristupnog ekonomskog puta na parceli iznosi 3,00 m. Ekonomsko dvorište se postavlja iza stambenog dvorišta (naniže).
Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (naviše), u slucaju nove izgradnje, stambeno dvorište se postavlja na najvišoj koti. Najmanja širina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog clana, ekonomsko dvorište može biti uz javni put, a ekonomski objekti na gradevinskoj liniji. Rastojanje od gradevinske do regulacione linije utvrduje se primenom opštih pravila regulacije utvrdenih ovim pravilnikom uvecanim za najmanje 3,00 m zelenog prostora.

Član 51.

Koeficijent izgradenosti u stambenoj zoni na selu utvrduje se prema sledecoj
tabeli:
Tabela 11.
_____________________________________________________________________________
Koeficijent izgradenosti
________________________________
Namena dela parcele minimum maksimum
_____________________________________________________________________________
za stanovanje 0,15 0,60
za izgradnju ekonomskih objekata 0,10 0,80
_____________________________________________________________________________

Član 52.

Stepen iskorišcenosti utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 12.
_____________________________________________________________________________
Namena dela parcele Maksimum stepena
iskorišcenosti (%)
_____________________________________________________________________________
za stanovanje 30
za izgradnju ekonomskih objekata 70
_____________________________________________________________________________


6. Opšta pravila regulacije za višeporodicne
stambene objekte


Član 53.

Rastojanje regulacione linije od gradevinske linije za višeporodicne stambene
objekte utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 13.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog stambenog Minimalno rastojanje
objekta izmedu regulacione i
gradevinske linije (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 3,00
poluatrijumski 0,00* - 3,00
u neprekinutom nizu 0,00* - 3,00
u prekinutom nizu 0,00* - 3,00
sve vrste s garažom u podzemnoj
ili prizemnoj etaži 0,00* - 5,00
_____________________________________________________________________________

* 0,00 m se primenjuje kad se urbanisticka dozvola izdaje za regulisani  deo ulice u kome se gradevinska i regulaciona linija poklapaju U zoni izgradenih višeporodicnih stambenih objekata rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se na osnovu pozicije vecine izgradenih objekata (preko 50%). Za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, rastojanje iz stava 1. ovog clana utvrduje se urbanistickom dozvolom.

Član 54.

Medusobna udaljenost planiranih višeporodicnih stambenih i okolnih objekata utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 14.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog Minimalna medusobna
stambenog objekta udaljenost (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 4,00*
poluatrijumski 4,00*
u neprekinutom nizu 0,00
u prekinutom nizu 4,00
_____________________________________________________________________________
* odnosno polovina visine novog objekta, ako je u susedstvu višeporodicni
objekat.


Za izgradene objekte koji su udaljeni manje od 3,00 m ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija. Medusobna udaljenost višeporodicnih stambenih objekata koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana. Udaljenost višeporodicnog stambenog objekta od drugog objekta bilo koje vrste izgradnje ili nestambenog objekta utvrduje se primenom opšteg pravila iz clana 18. ovog pravilnika, ali ne može biti manja od 4,00 m.

Član 55.

Rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) višeporodicnog stambenog objekta i
linije susedne gradevinske parcele utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 15.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog Minimalno rastojanje objekta
stambenog objekta od granice parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 2,50
u neprekinutom nizu 0,00
u prekinutom nizu 4,00
_____________________________________________________________________________


Za izgradene višeporodicne stambene objekte cije je rastojanje do granice gradevinske parcele manje od vrednosti utvrdenih u stavu 1. ovog clana ne mogu se na susednim stranama predvidati otvori stambenih prostorija.
Rastojanje višeporodicnog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, od granice gradevinske parcele utvrduje se urbanistickom dozvolom prema vrsti izgradnje i primenom pravila iz st. 1. i 2. ovog clana.

Član 56.

Spratnost višeporodicnog stambenog objekta utvrduje se prema sledecim formulama, i to:


1) u zoni srednjih gustina:
P+2 do P+3+Pk
P - prizemlje
2, 3 - broj spratova
Pk - potkrovlje
2) u zoni velikih gustina:
P+3 do P+6
P - prizemlje
3, 6 - broj spratova


Višeporodicni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije
ako ne postoje smetnje geotehnicke i hidrotehnicke prirode.


Clan 57.


Visina višeporodicnog stambenog objekta ne može preci 22,00 m.


Clan 58.


Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe vlasnici višeporodicnog stambenog
objekta, svih vrsta izgradnje, obezbeduju na gradevinskoj parceli izvan
površine javnog puta po pravilu - jedno parking - garažno mesto na jedan stan,
s tim da najmanje polovina vozila bude smeštena u garažama.
Garaže višeporodicnih stambenih objekata planiraju se u ili ispod objekta u
gabaritu, podzemno izvan gabarita objekta ili nadzemno na gradevinskoj
parceli.
Površine garaža višeporodicnih stambenih objekata koje se planiraju nadzemno
na gradevinskoj parceli uracunavaju se pri utvrdivanju koeficijenta
izgradenosti, odnosno stepena iskorišcenosti gradevinske parcele.


Clan 59.


Gradevinske parcele za višeporodicnu stambenu izgradnju ograduju se na nacin
iz clana 30. ovog pravilnika.


Clan 60.


Na jednoj gradevinskoj parceli može biti izgraden samo jedan stambeni objekat.
III. OPŠTA PRAVILA URBANISTICKE PARCELACIJE
1. Pojam, velicina i oblik gradevinske parcele


Clan 61.


Gradevinska parcela je najmanja zemljišna jedinica na kojoj se može graditi,
utvrdena regulacionom linijom prema javnom putu, granicama gradevinske parcele
prema susednim parcelama i prelomnim tackama odredenim geodetskim elementima,
koja se u planu prikazuje u grafickom prilogu sa analiticko geodetskim
elementima za nove gradevinske parcele.


Clan 62.


Najmanja gradevinska parcela za izgradnju objekta utvrduje se prema vrsti
izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj planiranoj ili
postojecoj nestambenoj nameni.


Clan 63.


Najveca gradevinska parcela za izgradnju objekta utvrduje se prema vrsti
izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj planiranoj ili
postojecoj nestambenoj nameni.


Clan 64.


Gradevinska parcela, po pravilu, ima cetvorougaon oblik i bocnim stranama je
postavljena upravno na osovinu ulice.
Gradevinska parcela (planirana i postojeca) ima oblik koji omogucava izgradnju
objekta u skladu s rešenjima iz plana, pravilima o gradenju i tehnickim
propisima.


Clan 65.


Najmanja širina fronta gradevinske parcele za izgradnju objekta utvrduje se
prema vrsti izgradnje u novim ili izgradenim naseljima, odnosno drugoj
planiranoj ili postojecoj nestambenoj nameni.
2. Deoba i ukrupnjavanje gradevinske parcele


Clan 66.


Gradevinska parcela može se deliti do minimuma utvrdenog primenom pravila o
parcelaciji.
Deoba iz stava 1. ovog clana može se utvrditi i urbanistickom dozvolom, ako su
ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila parcelacije i regulacije iz ovog
pravilnika.


Clan 67.


Gradevinska parcela može se ukrupniti do maksimuma utvrdenog primenom pravila
parcelacije, a prema planiranoj ili postojecoj izgradenosti, odnosno
planiranoj ili postojecoj nameni gradevinske parcele.
Ukrupnjavanje iz stava 1. ovog clana može se utvrditi i urbanistickom
dozvolom, ako su ispunjeni uslovi za primenu opštih pravila parcelacije i
regulacije ovog pravilnika.

3. Opšta pravila parcelacije za porodicne
stambene objekte

Član 68.

Najmanja gradevinska parcela za izgradnju porodicnog stambenog objekta
utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 16.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog Minimalna površina
stambenog objekta parcele (m2)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 300,00
dvojni 400,00 (2 x 200,00)
poluatrijumski 130,00
u neprekinutom nizu 150,00
u prekinutom nizu 200,00
_____________________________________________________________________________

Na gradevinskoj parceli cija je površina do 10% manja od najmanje površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja porodicnog stambenog objekta spratnosti P+1, sa jednim stanom, koeficijenta izgradenosti do 0,5 i stepena izgradenosti do 30%.

Član 69.

Najveca gradevinska parcela za izgradnju porodicnog stambenog objekta utvrduje se prema sledecoj tabeli:

Tabela 17.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog Maksimalna površina
stambenog objekta parcele (m2)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 600,00
dvojni 800,00 (2 x 400,00)
poluatrijumski 200,00
u neprekinutom nizu 250,00
u prekinutom nizu 300,00
_____________________________________________________________________________


Na gradevinskoj parceli cija je površina do 10% veca od najvece površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja porodicnog stambenog objekta spratnosti P+1+Pk, koeficijenta izgradenosti do 0,3 i stepena izgradenosti 20% - 30%.

Član 70.

Najmanja širina gradevinske parcele za izgradnju porodicnog stambenog objekta
utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 18.
_____________________________________________________________________________
Vrsta porodicnog Minimalna širina
stambenog objekta parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 12,00
dvojni 16,00 (2 x 8,00)
u neprekinutom nizu 5,00
u prekinutom nizu 12,00
_____________________________________________________________________________

Na gradevinskoj parceli, cija je širina do 10% manja od najmanje širine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja objekta spratnosti do P+1, sa jednim stanom, koeficijenta izgradenosti do 0,5 i stepena iskorišcenosti do 30%.

4. Opšta pravila parcelacije za objekte
u seoskim naseljima

Član 71.

Najmanja parcela u novom (izgradenom) seoskom naselju utvrduje se prema
sledecoj tabeli:
Tabela 19.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog domacinstva Minimalna površina
parcele (m2)
_____________________________________________________________________________
nepoljoprivredna 400,00
mešovita 800,00
poljoprivredna 1200,00
_____________________________________________________________________________

Na gradevinskoj parceli cija je površina do 20% manja od najmanje površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja ili rekonstrukcija objekta spratnosti do P+1, koeficijenta izgradenosti do 0,3 i stepena iskorišcenosti do 20%.

Član 72.

Najveca parcela u novom (izgradenom) seoskom naselju utvrduje se prema
sledecoj tabeli:
Tabela 20.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog domacinstva Maksimalna površina
parcele (m2)
_____________________________________________________________________________
nepoljoprivredna 600,00
mešovita 1200,00
poljoprivredna 2500,00
_____________________________________________________________________________

Na gradevinskoj parceli cija je površina do 20% veca od najvece površine utvrdene u stavu 1. ovog clana, može se urbanistickom dozvolom utvrditi izgradnja ili rekonstrukcija objekta spratnosti P+1+Pk, koeficijenta izgradenosti do 0,15 i stepena iskorišcenosti do 10% (20%).

Član 73.

Gradevinska parcela, po pravilu, ima oblik pravougaonika ili trapeza. Gradevinska parcela (planirana i postojeca) ima površinu i oblik koji omogucava izgradnju objekta u skladu sa rešenjima iz plana, pravilima o gradenju i tehnickim propisima.

Član 74.

Najmanja širina fronta parcele u seoskim naseljima za sve vrste izgradnje
iznosi 15,00 m.

Član 75.

Najveca površina ekonomskog dela parcele u novim (izgradenim) seoskim
naseljima utvrduje se prema sledecoj tabeli:
Tabela 21.
_____________________________________________________________________________
Vrsta seoskog domacinstva Maksimalna površina
ekonomskog dela (m2)
_____________________________________________________________________________
mešovita 800,00
poljoprivredna opšteg tipa
proizvodnje 1200,00
poljoprivredna specijalizovane
proizvodnje 2000,00
_____________________________________________________________________________

5. Opšta pravila parcelacije za višeporodicne
stambene objekte

Član 76.

Najmanja širina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
sledecoj tabeli:
Tabela 22.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog Minimalna širina
stambenog objekta parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 20,00
u neprekinutom nizu -
u prekinutom nizu 15,00
_____________________________________________________________________________

Član 77.

Najveca širina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
sledecoj tabeli:
Tabela 23.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog Maksimalna širina
stambenog objekta parcele (m)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci -
u neprekinutom nizu 20,00
u prekinutom nizu 15,00
_____________________________________________________________________________

Član 78.

Najmanja površina parcele za višeporodicne stambene objekte utvrduje se prema
sledecoj tabeli:
Tabela 24.
_____________________________________________________________________________
Vrsta višeporodicnog Minimalna površina
stambenog objekta parcele (m2)
_____________________________________________________________________________
slobodnostojeci 600,00
u neprekinutom nizu 600,00
u prekinutom nizu 600,00
_____________________________________________________________________________


Član 79.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Broj 110-00-00006/97-01
U Beogradu, 2. oktobra 1998. godine
Ministar,
Dejan Kovacevic, s. r.

<p>"Službeni glasnik RS", br. 44/95, 24/96, 16/97, 43/2001</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Z A K O N</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>O IZGRADNJI OBJEKATA</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>I. OSNOVNE ODREDBE</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong><br />Član 1.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Ovim zakonom ureduju se gradevinsko-tehnicki, tehnološki i drugi uslovi za izvodenje prethodnih radova, izrada tehnicke dokumentacije, nacin i postupak izdavanja gradevinske i upotrebne dozvole, gradenje objekata i druga pitanja od znacaja za izgradnju i korišcenje objekata.</p>
<p style="text-align: center;"><strong><strong>Član</strong> 2.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledece znacenje:<br />1) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehnicke dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu tehnicke dokumentacije, strucni nadzor u toku gradenja objekta, pripremne radove za gradenje i gradenje objekta;<br />2) "tehnicka dokumentacija" jeste skup projekata koji se izraduju radi: utvrdivanja koncepcije objekta (generalni i idejni projekat), razrade uslova i nacina izgradnje objekta (glavni projekat, izvodacki projekat i skica objekta) i za potrebe održavanja objekta (projekat izvedenog objekta);<br />3) "generalni projekat" jeste projekat kojim se utvrduje generalna koncepcija, tehnicko-tehnološke i ekonomske karakteristike i opravdanost za izgradnju objekta;<br />4) "idejni projekat" jeste projekat kojim se odreduju: položaj, kapacitet, tehnicko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi održavanja objekta i vrednost objekta i opravdanost za izgradnju objekta;<br />5) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvrduju gradevinsko-tehnicke, tehnološke i eksploatacione karaktaristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnicko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, vrednost objekta i uslovi održavanja objekta;<br />6) "izvodacki projekat" jeste projekat koji sadrži razradu svih neophodnih detalja za gradenje objekta prema glavnom projektu;<br />7) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i održavanja objekta;<br />8) "tehnicka kontrola tehnicke dokumentacije" jeste provera uskladenosti tehnicke dokumentacije sa zakonima i drugim propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta koji se obavezno primenjuju na gradenje odredene vrste objekta;<br />9) "prethodni radovi" jesu radovi na održavanju, geodetskom premeravanju, pribavljanju i analizi podataka i dokumentacije<br />za potrebe pripreme odgovarajucih projekata;<br />10) "pripremni radovi" jesu radovi koji prethode gradenju objekta i odnose se narocito na: gradenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvodenja radova, obezbedenje prostora za dopremu i smeštaj gradevinskog materijala i drugi radovi kojima se obezbeduje sigurnost susednih objekata i obezbedenje nesmetanog odvijanja saobracaja i korišcenje okolnog prostora;<br />11) "objekat" jeste gradevina koja predstavlja fizicku i tehnicko-tehnološku ili biotehnicku celinu sa svim instalacijama,<br />postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugraduje u objekat ili samostalno izvode (zgrade svih vrsta, saobracajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene površine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i dr.);<br />12) "gradenje objekta" jeste izvodenje gradevinskih i gradevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme i rekonstrukcija objekta;<br />13) "rekonstrukcija" jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova na postojecem objektu, kojima se vrši nadzidivanje, sanacija, adaptacija, zamena instalacija, uredaja, postrojenja i opreme; utice na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju bitni konstruktivni elementi; menja tehnološki proces; menja spoljni izgled koji je odreden uslovima za uredenje prostora; utice na bezbednost susednih objekata, saobracaja i životne sredine; menja režim voda; menjaju uslovi zaštite prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, dobra koje uživa prethodnu zaštitu i njegove zašticene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova; Strana: 1/17<br />14) "dogradnja" jeste izvodenje gradevinskih i drugih radova kojima se izgraduje novi prostor uz postojeci objekat i sa njim cini funkcionalnu ili tehnicku celinu;<br />15) "pomocni objekat" jeste objekat koji služi korišcenju stambenog i drugog objekta, a gradi se na istoj gradevinskoj parceli (barake, garaže, ostave, septicke jame, bunari, ograde i sl.);<br />16) "investitor" jeste lice za cije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju objekta i na cije ime se izdaje gradevinska dozvola.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>II. PRETHODNI RADOVI</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član </strong><strong>3.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Pre pocetka izrade tehnicke dokumentacije za izgradnju objekta za koji gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo i objekata primarne komunalne i saobracajne infrastrukture u naseljenim mestima, obavljaju se prethodni radovi na osnovu cijih rezultata se izraduje tehnicka i druga dokumentacija za izgradnju ovih objekata. <br />Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih strucnih materijala, pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razraduju tehnicki, ekonomski, tehnološki energetski, urbanisticki, geološki, geotehnicki, seizmicki, geodetski, meteorološki, hidrološki, vodoprivredni i saobracajni uslovi, uslovi zaštite od požara, zaštite životne sredine i drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korišcenje odredenog objekta.<br />Na osnovu rezultata prethodnih radova izraduje se prethodna studija opravdanosti.<br />Prethodna studija opravdanosti sadrži i generalni projekat.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 4.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Za izgradnju objekta iz clana 3. stav 1. ovog zakona, objekata za koje je propisana obaveza izrade detaljne analize uticaja na životnu sredinu, objekata koji se nalaze u zašticenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog i velikog znacaja i za objekte koji ce se graditi u etapama izraduje se studija opravdanosti.<br />Studija opravdanosti sadrži i idejni projekat.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 5.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Prethodne radove za izgradnju objekata, izradu prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti i tehnicke dokumentacije koja se izraduje na osnovu rezultata prethodnih radova, može obavljati preduzece, odnosno drugo pravno lice (u daljem tekstu: preduzece) koje je upisano u odgovarajuci registar za obavljanje poslova koji se izvode u okviru prethodnih radova, odnosno za poslove konsaltinga i inženjeringa u toj oblasti i koje ispunjava uslove u pogledu strucnog kadra i druge uslove utvrdene za preduzeca koja izraduju tehnicku dokumentaciju, odnosno obavljaju poslove gradenja te vrste objekta.</p>
<p style="text-align: center;"><br /><strong>III. TEHNICKA DOKUMENTACIJA ZA IZGRADNJU OBJEKTA</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>1. Izrada tehnicke dokumentacije</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 6.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Tehnicka dokumentacija za izgradnju i rekonstrukciju objekta izraduje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvodacki projekat i projekat izvedenog objekta.<br />Generalni i idejni projekat izraduje se za potrebe utvrdivanja koncepcije objekta.<br />Glavni projekat izraduje se za potrebe izgradnje objekta i pribavljanje gradevinske dozvole.<br />Izvodacki projekat izraduje se za potrebe izvodenja radova na gradenju ako glavni projekat ne sadrži detalje potrebne za izvodenje radova. Projekat izvedenog objekta izraduje se za potrebe korišcenja i održavanja objekta.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 7.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Generalni projekat sadrži narocito podatke o: makrolokaciji objekta; tehnicko-tehnološkoj koncepciji objekta; nacinu obezbedenja infrastrukture; mogucim varijantama prostornih i tehnickih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na životnu sredinu; zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Clan 8.</strong></p>
<p>Idejni projekat sadrži narocito podatke o: mikrolokaciji objekta; tehnicko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama objekta; preliminarnom proracunu stabilnosti i sigurnosti objekta; rešenju temeljenja objekta; tehnicko-tehnološkim i organizacionim elementima izgradnje objekta; merama za sprecavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu; idejnom rešenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnickih rešenja sa stanovišta svojstva lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na životnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti<br />(Strana: 2/17) izgradnje i eksploatacije, visini troškova izgradnje, transporta, održavanja, obezbedenja energije i drugih troškova.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 9.</strong></p>
<p>Glavni projekat izraduje se u skladu sa urbanistickom dozvolom.<br />Glavni projekat sadrži narocito:<br />1) dopunske istražne radove;<br />2) razradu tehnicko-tehnoloških i eksploatacionih karakteristika objekta sa opremom i instalacijom;<br />3) proracun stabilnosti i sigurnosti objekta i proracune iz oblasti gradevinske fizike;<br />4) rešenje temeljenja objekta;<br />5) tehnicko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta;<br />6) razradu prikljucaka objekta na odgovarajucu saobracajnu i drugu infrastrukturu i uredenja slobodnih površina;<br />7) uslove zaštite susednih objekata;<br />8) razradu mera za sprecavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu;<br />9) troškove izgradnje i održavanja objekta;<br />10) geodetsko-tehnicku dokumentaciju za gradenje i osmatranje objekta.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 10.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Glavni projekat za nadzidivanje stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, pored dokumentacije iz clana 9. ovog zakona, sadrži i analizu uslova nadzidivanja kojim se potvrduje da: 1) nadzidivanje do  predvidene visine nece ugrožavati stabilnost zgrade, kao i susedne objekte; 2) nadzidivanje nece pogoršati upotrebljivost pojedinih delova zgrade za svrhe kojima služe i druge uslove korišcenja zgrade; 3) zgrada po dovršenom nadzidivanju kao celina zadovoljava zahteve stabilnosti, sigurnosti i savremene uslove stanovanja, odnosno korišcenja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 11.</strong></p>
<p>Glavni projekat za izvodenje radova na pretvaranju zajednickih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni, odnosno poslovni prostor, pored dokumentacije iz clana 9. ovog zakona, sadrži i sledece podatke:<br />1) da je pretvaranje moguce po propisanim tehnickim uslovima za izgradnju stanova;<br />2) da pretvaranje nece uticati na stabilnost zgrade i susednih objekata;<br />3) da pretvaranje nece znatnije pogoršati upotrebljivost pojedinih delova zgrade i uslova njenog korišcenja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član 12.</strong></p>
<p>Izgradnja manjih pomocnih objekata i izvodenje radova koji se ne smatraju rekonstrukcijom u smislu ovog zakona, vrši se na osnovu skice koja sadrži osnovne i karakteristicne preseke objekta, izgled i tehnicki opis radova.</p>
<p style="text-align: center;"><strong><strong>Član</strong> 13.</strong></p>
<p>Izvodackim projektom izraduju se detalji za izvodenje radova obuhvaceni glavnim projektom.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 14.</strong></p>
<p>Projekat izvedenog objekta izraduje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja gradevinska dozvola, osim objekata za koje se izraduje skica objekta. Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku gradenja objekta. U slucaju da u toku gradenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor i izvodac radova na glavnom projektu konstatuju da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 15.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Tehnicku dokumentaciju može da izraduje preduzece, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije za tu vrstu objekta i koji imaju najmanje po jedno zaposleno lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke i ovlašcenjem za projektovanje.<br />Tehnicku dokumentaciju, za objekte za koje gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, može da izraduje preduzece koje je upisano u sudski registar za izradu tehnicke dokumentacije za tu vrstu objekata, koje ima najmanje po dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom odgovarajuce struke, radnim iskustvom od najmanje tri godine i ovlašcenje za Strana: 3/17 projektovanje i da u izradi tehnicke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata ima odgovarajuce strucne rezultate. Strucne rezultate u smislu stava 2. ovog clana ima preduzece koje je izradilo ili ucestvovalo u izradi tehnicke dokumentacije po kojoj su izgradeni objekti te vrste i namene. Ispunjenost uslova iz st. 1, 2. i 3. ovog clana rešenjem utvrduje ministar nadležan za poslove gradevinarstva (u daljem tekstu: Ministar) na predlog strucne komisije koju obrazuje. Ispunjenost uslova utvrdenih aktom iz stava 4. ovog clana, proverava se svakih pet godina. Pre isteka roka od pet godina od dana izdavanja akta o ispunjenosti uslova (licence) preduzece, odnosno radnja, dostavlja ministru podatke kojima se dokazuje da i dalje ispunjava uslove za obavljanje poslova izrade tehnicke dokumentacije, što se potvrduje na vec izdatom aktu.<br />Ministar ce doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence) ako se na osnovu dostavljenih podataka utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za obavljanje poslova izrade tehnicke dokumentacije, kao i u slucaju ako preduzece, odnosno radnja, ne dostavi podatke pre isteka roka iz stava 5. ovog clana.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 16.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Tehnicku dokumentaciju ne može da izraduje preduzece, odnosno druga organizacija, koji su zakonom ili drugim propisom ovlašceni da utvrde neki od uslova sadržanih u urbanistickoj dozvoli za izgradnju objekta za koji se tehnicka dokumentacija izraduje. Preduzece koje obavlja komunalne delatnosti može da izraduje tehnicku dokumentaciju za objekte koje ce koristiti za obavljanje svoje delatnosti.<br />Tehnicku dokumentaciju za preduzimanje mera tehnicke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru pod uslovima propisanim ovim zakonom izraduje organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara.</p>
<p style="text-align: center;"><br /><strong>Član 17.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">U izradi tehnicke dokumentacije ne može da ucestvuje lice koje je zaposleno u preduzecu, koje je ovlašceno da utvrdi neki od uslova sadržanih u aktu o urbanisticko tehnickim uslovima na osnovu koga se tehnicka dokumentacija izraduje, osim u slucaju utvrdenom ovim zakonom.<br />U izradi tehnicke dokumentacije ne može da ucestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.<br />Tehnicku dokumentaciju za izgradnju porodicne stambene zgrade i pomocnih objekata za sopstvene potrebe i potrebe clanova svog porodicnog domacinstva može da izraduje gradanin koji ima najmanje srednju školsku spremu odgovarajuce struke i ovlašcenje za projektovanje.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 18.</strong></p>
<p style="text-align: center;">Tehnicku dokumentaciju, kao i njene sastavne delove, odnosno projekte, potpisuju lica koja su kao odgovorni projektanti rukovodili njihovom izradom. Odgovorni projektant, u smislu stava 1. ovog clan, koji rukovodi izradom tehnicke dokumentacije u celini (glavni odgovorni projektant), odnosno delova tehnicke dokumentacije za objekte za koje gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, može biti lice koje ima visoku školsku spremu odgovarajuce struke, tri godine radnog iskustva i ovlašcenje za projektovanje.<br />Odgovorni projektant koji rukovodi izradom pojedinog dela tehnicke dokumentacije može da bude i lice sa višom školskom spremom odgovarajuce struke odnosno smera i tri godine radnog iskustva, položenim strucnim ispitom i ovlašcenjem za projektovanje.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>2. Kontrola tehnicke dokumentacije</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član </strong><strong>19.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Generalni i idejni projekat za objekte iz clana 24. stav 4. tac. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 8), 9), 10), 11), 12), 14), 16) (objekti od izuzetnog znacaja), tac. 19), 20), 21), 22) i 23) ovog zakona podležu strucnoj kontroli komisije koju obrazuje Ministar (u daljem tekstu: reviziona komisija).<br />Kontrola generalnog i idejnog projekta, u smislu stava 1. ovog clana, obuhvata i kontrolu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti. <br />Kontrolom se proverava koncepcija objekta sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta, uslova gradenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine, seizmoloških, geoloških, saobracajnih i drugih uslova, obezbedenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata, tehnicko-tehnoloških karakteristika objekta, tehnicko-tehnoloških i organizacionih rešenja za izgradnju objekata, kao i savremenosti tehnickih rešenja i uskladenosti sa razvojnim programima u toj oblasti i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa predlogom mera koje je investitor dužan da primeni u pogledu rešenja iz stava 3. ovog clana, pri izradi glavnog projekta. Troškove kontrole snosi investitor.<br />Strana: 4/17</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član 20.</strong></p>
<p>Glavni projekat podleže tehnickoj kontroli.<br />Tehnicku kontrolu glavnog projekta može da vrši preduzece koje ispunjava uslove iz clana 15. ovog zakona koje odredi investitor.<br />Tehnicku kontrolu glavnog projekta ne može da vrši preduzece koje je izradilo taj projekat, ni  preduzece koje je investitor.<br />Tehnicka kontrola glavnog projekta obuhvata: proveru uskladenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja<br />(prethodni radovi), ocenu namenskih podloga za temeljenje objekata, proveru ispravnosti i tacnosti tehnicko-tehnoloških<br />rešenja objekta i rešenja izgradnje objekata, stabilnosti i bezbednosti, racionalnosti projektovanih materijala, uticaja na<br />životnu sredinu i susedne objekte, uskladenosti sa zakonom i drugim propisima, tehnickim normativima, standardima i<br />normama kvaliteta,kao i medusobne uskladenosti svih delova tehnicke dokumentacije.<br />U slucaju da od izvršene tehnicke kontrole glavnog projekta, a pre pribavljanja gradevinske dozvole, dode do promene<br />tehnickih propisa, standarda i normi kvaliteta,glavni projekat mora se usaglasiti sa tim promenama i podleže ponovnoj<br />tehnickoj kontroli.<br />Tehnickom kontrolom glavnog projekta za izgradnju objekata, za koje gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo,<br />proverava se i da li je postupljeno po nalazu revizione komisije.<br />Troškove tehnicke kontrole glavnog projekta snosi investitor.<br />Kontroli projekta u smislu stava 1. ovog clana ne podležu projekti iz clana 17. stav 3. ovog zakona.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 21.</strong></p>
<p>U vršenju tehnicke kontrole glavnog projekta može da ucestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izradu te vrste tehnicke dokumentacije.<br />U vršenju tehnicke kontrole ne može da ucestvuje: lice koje je zaposleno u preduzecu, odnosno drugoj organizaciji koja je izradila tehnicku dokumentaciju ili je ucestvovalo u njenoj izradi; lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. ili je ucestvovalo u njenoj izradi; lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 22.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Tehnicka dokumentacija izradena po propisima drugih zemalja podleže tehnickoj kontroli kojom se proverava uskladenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta.</p>
<p style="text-align: center;"><strong><strong>Član</strong> 23.</strong></p>
<p>O izvršenoj tehnickoj kontroli glavnog projekta sacinjava se izveštaj, a ispravnost glavnog projekta se potvrduje na svakom projektu.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>IV. GRAÐEVINSKA DOZVOLA</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>1. Nadležnost za izdavanje gradevinske dozvole</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 24</strong>.</p>
<p style="text-align: justify;">Gradenju objekta može da se pristupi kad se pribavi gradevinska dozvola.<br />Gradevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje nadležno ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugacije odredeno.<br />Gradevinsku dozvolu za izgradnju objekata iz clana 44. ovog zakona izdaje opština odnosno grad, odnosno grad Beograd.<br />Nadležno ministarstvo izdaje gradevinsku dozvolu za izgradnju objekta, i to:<br />1) visokih brana i akumulacija ispunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehnicko osmatranje;<br />2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju energije i nuklearnog goriva za naucno istraživacke svrhe,<br />uskladištenje radioaktivnih otpadnih materija;<br />3) objekata za proizvodnju, preradu i skladištenje nafte i gasa, magistralnih i medunarodnih naftovoda i gasovoda, gasovoda<br />i naftovoda za medunarodni transport i toplodalekovoda;<br />4) objekata bazne i preradivacke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije; objekata za preradu kože i krzna; objekata<br />za preradu kaucuka, objekata za prozvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalnih minerala;<br />5) hidroelektrana snage 10 i više MVA, termoelektrana snage 10 i više MVA i dalekovoda i trafostanica napona 110 i više kV;<br />Strana: 5/17<br />6) meduregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja;<br />7) uredaja za precišcavanje otpadnih voda za gradska naselja;<br />8) aerodroma za javni vazdušni saobracaj;<br />9) mehanizovanih teretnih i javnih putnickih pristaništa;<br />10) metroa;<br />11) stadiona za 10.000 i više gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 30 i više metara, pokrivenih objekata za javne<br />potrebe u kojima se okuplja više od 1.000 ljudi, objekata visine 50 i više metara, silosa kapaciteta 10.000 i više m3,<br />industrijskih, proizvodnih hala površine vece od 5.000 m2.<br />12) objekata za skladištenje opasnih i štetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;<br />13) objekata za reciklažu sekundarnih sirovina;<br />14) hidromelioracionih sistema za navodnjavanje površine preko 50 ha i za odvodnjavanje preko 300 ha;<br />15) ribnjaka površine 50 i više ha;<br />16) rekonstrukciju i revitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara od velikog i izuzetnog znacaja, gradenje i rekonstrukciju objekata u njihovoj zašticenoj okolini i objekata u zonama zaštite zašticenog prirodnog dobra;<br />17) objekata koji se grade u cilju bržeg povratka iseljenih lica, sprecavanja iseljavanja i dolaska drugih lica koja žele da žive i rade na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije;<br />18) objekata koji se grade na teritoriji dve ili više opština;<br />19) magistralnih i regionalnih puteva i putnih objekata;<br />20) železnickih pruga za javni saobracaj sa objektima i prigradskih brzih železnica;<br />21) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su medunarodnog i magistralnog znacaja i objekata koji se grade na teritoriji dve ili više opština, zakljucno sa glavnim kapacitetima;<br />22) regulacionih radova na plovnim putevima; 23) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.<br />Ministarstvo nadležno za poslove gradevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) izdaje gradevinsku dozvolu za objekte iz stava 4. tac. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 17) i 18) ovog clana, a za objekte iz stava 2.<br />tac. 19), 20), 21), 22), 23) ovog clana ministarstvo nadležno za poslove saobracaja i veza.<br />Poverava se opštini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu izdavanje gradevinske dozvole za izgradnju objekata koji nisu<br />odredeni u stavu 4. ovog clana.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>2. Izdavanje gradevinske dozvole</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 25.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Gradjevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta ako taj deo predstavlja tehnicku i funkcionalnu celinu.<br />Pripremni radovi izvode se na osnovu gradevinske dozvole iz stava 1. ovog clana.<br />Pripremni radovi veceg obima ili cije izvodenje traje duže vreme mogu se izvoditi i na osnovu posebne gradevinske dozvole.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 26.</strong></p>
<p>Gradenju objekta, odnosno izvodenju pojedinih radova može se pristupiti i bez prethodno pribavljene gradevinske dozvole ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidenih dogadaja radi njihovog sprecavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, kao i radi otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda ili dogadaja, neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u slucaju rata ili neposredne ratne opasnosti.<br />Objekat iz stava 1. ovog clana može ostati kao stalni ako investitor pribavi gradevinsku dozvolu u roku od šest meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovo gradenje.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 27.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Uz zahtev za izdavanje gradevinske dozvole investitor podnosi:<br />1) glavni projekat u tri primerka, potvrden od strane nadležnog organa da je uraden u skladu sa urbanistickom dozvolom sa izveštajem o izvršenoj tehnickoj kontroli;<br />2) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišcenja gradevinskog zemljišta radi izgradnje, odnosno dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišcenja objekta radi rekonstrukcije objekta;<br />Strana: 6/17</p>
<p style="text-align: justify;">3) dokaz o uredivanju medusobnih odnosa sa organizacijom koja ureduje gradevinsko zemljište u pogledu placanja naknade;<br />4) saglasnosti, mišljenja i druge dokaze utvrdene posebnim propisima. Za objekte iz clana 19. ovog zakona, pored dokaza iz stava 1. ovog clana, podnosi se i izveštaj revizione komisije da je glavni projekat uraden u skladu sa nalazima te komisije. <br />Za izgradnju objekta u slobodnoj zoni, kao dokaz o pravu korišcenja zemljišta, služi ugovor o korišcenju zemljišta koji zakljucuje investitor sa korisnikom zone.<br />U slucaju izdavanja gradevinske dozvole za nadzidivanje zgrada, odnosno pretvaranje zajednickih prostorija u stanove, kao dokaz u smislu stava 1. tacka 2) ovog clana služi ugovor zakljucen po posebnim propisima.<br />Organ nadležan za izdavanje gradevinske dozvole izdaje gradevinsku dozvolu u roku od 15 dana od podnošenja zahteva sa dokumentacijom iz stava 1. ovog clana.<br />Organ koji je izdao gradevinsku dozvolu jedan primerak gradevinske dozvole dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je gradevinsku dozvolu izdalo nadležno ministarstvo, kopija se dostavlja i opštinskoj odnosno gradskoj upravi na cijoj se teritoriji gradi objekat.<br />Ministarstvo nadležno za poslove saobracaja i veza, jedan primerak gradevinske dozvole za objekte iz clana 24. stav 3. ovog zakona dostavlja i Ministarstvu.<br />Gradevinska dozvola izdaje se rešenjem.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 27a</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Po žalbi na rešenje opštinske uprave koje se donosi na osnovu ovog zakona, rešava nadležno ministarstvo.<br />Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja donetog za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju pojedinacnih individualnih stambenih objekata, pomocnih objekata i nadzidivanje i pretvaranje zajednickih delova stambene odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni prostor.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 28.</strong></p>
<p>U gradevinskoj dozvoli za nadzidivanje stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade utvrduje se rok u kome se radovi na nadzidivanju moraju završiti, a koji ne može biti duži od jedne godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je odobreno nadzidivanje.<br />U gradevinskoj dozvoli za pretvaranje zajednickih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni, odnosno poslovni prostor, utvrduje se rok u kome se radovi na pretvaranju moraju završiti, a koji ne može biti duži od šest meseci od dana pravosnažnosti rešenja kojim je odobreno pretvaranje.<br />Ako se nadzidivanje, odnosno pretvaranje u smislu st. 1. i 2. ovog clana ne završi u propisanom roku, rešenje kojim je odobreno nadzidivanje, odnosno pretvaranje, prestaje da važi.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član </strong><strong>29.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Ako se u toku gradenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od tehnicke dokumentacije na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, investitor pribavlja gradevinsku dozvolu po izmenjenom projektu.<br />Odstupanjem od tehnicke dokumentacije, u smislu stava 1. ovog clana, smatra se svako odstupanje od namene, tehnicko-tehnološke koncepcije, položaja, dimenzija i oblika objekta utvrdenih u tehnickoj dokumentaciji.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> </strong><strong>30.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Ako se na postojecem objektu izvode radovi koji se ne smatraju gradenjem, odnosno rekonstrukcijom, u smislu ovog zakona, odnosno ako se gradi pomocni objekat u selu, investitor o tim radovima podnosi prijavu organu nadležnom za izdavanje gradevinske dozvole, najkasnije osam dana pre otpocinjanja radova.<br />Uz prijavu iz stava 1. ovog clana, investitor podnosi opis radova.<br />Ako organ iz stava 1. ovog clana utvrdi da se radovi navedeni u prijavi smatraju gradenjem, odnosno rekonstrukcijom objekta i da je za njihovo izvodenje potrebna gradevinska dozvola, obavestice o tome investitora bez odlaganja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 31.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Organ nadležan za izdavanje gradevinske dozvole trajno cuva jedan originalni primerak tehnicke dokumentacije na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, kao i jedan originalni primerak projekta izvedenog objekta.<br />Investitor trajno cuva jedan originalni ili na propisan nacin kompletiran primerak tehnicke dokumentacije na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku gradenja i svim detaljima za izvodenje radova.<br />Investitor, pre pocetka gradenja, obezbeduje obeležavanje gradevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i gradevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uredeno izvodenje geodetskih radova.<br />Strana: 7/17</p>
<p style="text-align: center;"><strong>V. GRAÐENJE</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>1. Izvodenje radova</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 32.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Gradenje objekata, odnosno izvodenje radova može da vrši preduzece, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajuci registar za izvodenje tih radova i koji imaju najmanje po jedno zaposleno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuce struke i ovlašcenje za rukovodenje gradenjem (u daljem tekstu: zvodac radova).<br />Gradenje objekta za koji gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo može da vrši preduzece koje je upisano u sudski registar za izvodenje tih radova i koje ima najmanje po dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom odgovarajuce struke za poslove rukovodenja gradenjem i ovlašcenje za gradenje te vrste objekata, da ima odgovarajuce strucne rezultate u izgradnji te vrste i namene objekata, i odgovarajucu tehnicko-tehnološku opremljenost gradevinskim mašinama i opremeom za izvodenje te vrste radova.<br />Ispunjenost uslova iz stava 1. i 2. ovog clana utvrduje ministar, na predlog komisije iz clana 15. ovog zakona. <br />Ispunjenost uslova utvrdenih aktom iz stava 3. ovog clana, proverava se svakih pet godina.<br />Pre isteka roka od pet godina od dana izdavanja akta o ispunjenosti uslova (licence) preduzece, odnosno radnja, dostavlja ministru podatke kojima se dokazuje da i dalje ispunjava uslove za gradenje objekata, odnosno izvodenje radova, što se potvrduje na vec izdatom aktu.<br />Ministar ce doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence) ako se na osnovu dostavljenih podataka utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za gradenje objekata, odnosno izvodenje radova, kao i u slucaju ako preduzece, odnosno radnja, ne dostavi podatke pre isteka roka iz stava 3. ovog clana.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 32a</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Troškove utvrdivanja ispunjenosti uslova iz clana 15. st. 1, 2. i 3. i clana 32. st. 1. i 2. ovog zakona snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 33.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Izvodac radova odreduje lice koje rukovodi gradenjem.<br />Gradenjem objekta za koji gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo može rukovoditi lice koje ima visoku strucnu spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenje za rukovodenje gradenjem, a gradenjem ostalih objekata može rukovoditi lice koje ima višu školsku spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenje za gradenje i lice koje ima srednju školsku spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje 10 godina radnog iskustva i ovlašcenje za gradenje.<br />Gradenjem porodicne stambene zgrade i pomocnog objekta, kao i izvodenjem pojedinih gradevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uredenju objekta i uredenju terena može rukovoditi i lice sa srednjom strucnom spremom odgovarajuce struke, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenjem za gradenje.<br />Uslovi iz clana 32. stav 1. ovog zakona ne primenjuje se na preduzece, odnosno radnju koji su egistrovani za obavljanje molersko-farbarskih, podopolagackih, staklorezackih, keramicarskih, limarskih, gipsarskih i izolaterskih radova, kao i u slucaju kada porodicni stambeni objekat gradi neposredno investitor za svoje licne i potrebe clanova porodicnog domacinstva, kao i za izgradnju objekata i izvodenje radova za koje se po odredbama ovog zakona izraduje skica objekta, odnosno ne pribavlja gradevinska dozvola.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 34.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Izvodac radova dužan je da:<br />1) izvodi radove prema tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, u skladu sa propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;<br />2) organizuje gradilište na nacin kojim ce se obezbediti pristup lokaciji, obezbedenje nesmetanog saobracaja, zaštitu okoline za sve vreme trajanja gradenja;<br />3) obezbeduje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i  saobracajnica);<br />4) obezbeduje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugradenog materijala, instalacija i opreme izdat od strane ovlašcenih organizacija;<br />5) vodi gradevinski dnevnik i knjigu inspekcije;<br />6) obezbeduje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku gradenja;<br />7) obezbeduje objekte i okolinu u slucaju prekida radova.<br />Strana: 8/17<br />Izvodac radova obaveštava opštinsku upravu na cijoj teritoriji se gradi objekat o pocetku izvodenja radova, najmanje osam dana pre pocetka i o završetku izrade temelja, a za objekte od znacaja za Republiku iz clana 24. ovog zakona i nadležno ministarstvo.<br />Izvodac radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnickoj dokumentaciji i o nastupanju nepredvidenih okolnosti koje su od uticaja na izvodenje radova i primenu tehnicke dokumentacije (pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).<br />Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog clana, izvršice kontrolu usaglašenosti izgradenih temelja sa glavnim projektom i o tome izdati pismenu potvrdu.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>2. Strucni nadzor</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 35.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Investitor obezbeduje strucni nadzor u toku gradenja objekta, odnosno izvodenja radova za koje je izdata gradevinska dozvola.<br />Strucni nadzor obuhvata: kontrolu da li se gradenje vrši prema tehnickoj dokumentaciji po kojoj je izdata gradevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvodenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnickih normativa; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugraduju; davanje uputstava izvodacu radova; saradnju sa projektantom radi obezbedenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvodenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvodenja radova.<br />Strucni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za projektovanje ili rukovodenje gradenjem te vrste objekata.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>VI. USTUPANJE RADOVA</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 36.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Izrada tehnicke dokumentacije i gradenje objekta ustupaju se putem javnog nadmetanja ili prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.<br />O nacinu ustupanja tehnicke dokumentacije i gradenja objekta odlucuje investitor.<br />Izrada tehnicke dokumentacije i gradenje objekta može se ustupiti samo preduzecu ovlašcenom rešenjem Ministra iz clana 15. stav 4. i clana 32. stav 3. ovog zakona.<br />Oglas o javnom nadmetanju mora da sadrži uslove ustupanja izrade tehnicke dokumentacije, odnosno gradenja objekta s tim što investitor obezbeduje, ravnopravno ucešce svih zainteresovanih ucesnika u javnom nadmetanju.<br />Rok za podnošenje ponude ne može biti kraci od 15 dana od dana objavljivanja javnog nadmetanja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>VII. OVLAŠCENJE ZA PROJEKTOVANJE I RUKOVOÐENJE GRAÐENJEM</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 37.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Ovlašcenje za projektovanje, odnosno rukovodenje gradenjem, stice se polaganjem strucnog ispita.<br />Strucni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>VIII. UPOTREBNA DOZVOLA</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>1. Izdavanje upotrebne dozvole</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 38.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.<br />Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadležan za izdavanje gradevinske dozvole.<br />Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, investitor podnosi projekat izvedenog objekta i dozvole, saglasnosti i drugu dokumentaciju propisanu zakonom (vodoprivredna, sanitarna, protivpožarna i dr.).<br />Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat, za deo objekta koji predstavlja tehnicko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti ili kad je za gradenje tog dela objekta izdata posebna gradevinska dozvola. Strana: 9/17</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 39.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu.<br />Objekat je podoban za upotrebu: ako je izgraden u skladu sa tehnickom dokumentacijom na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola; ako je obezbeden dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugradenog materijala, instalacija i opreme izdat od strane ovlašcenih organizacija; ako je izvršeno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.<br />Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova, utvrden posebnim propisom.<br />Rešenje kojim se odobrava upotreba objekta sadrži, pored elemenata predvidenih zakonom, obavezu investitora, odnosno korisnika objekta, da u odredenom roku u zavisnosti od karakteristika objekta i tla, vrši odgovarajuca osmatranja ponašanja tla i objekta i uticaja objekta na životnu sredinu i da o rezultatima tih osmatranja i preduzetim merama obaveštava nadležnog inspektora.<br />Na zahtev investitora organ iz clana 38. stav 2. ovog zakona može da obrazuje strucnu komisiju za kontinuirano pracenje rezultata osmatranja ponašanja tla i objekta i za ocenu predloženih mera kojima se obezbeduje stabilnost objekta.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>2. Tehnicki pregled objekta</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 40.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Podobnost objekta za upotrebu utvrduje se tehnickim pregledom.<br />Tehnicki pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvidenih gradevinskom dozvolom, odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola, u skladu sa ovim zakonom.<br />Tehnicki pregled može se vršiti i uporedo sa izvodenjem radova na zahtev investitora u slucaju ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova.<br />Tehnicki pregled obuhvata kontrolu uskladenosti izvedenih radova sa tehnickom dokumentacijom na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, kao i sa propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta koje važe za pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 41.</strong></p>
<p>Tehnicki pregled objekta od znacaja za Republiku iz clana 24. ovog zakona vrši komisija koju obrazuje nadležni ministar ili preduzece, odnosno druga organizacija kojoj se poveri vršenje tih poslova a koje je upisano u odgovarajuci registar za obavljanje tih poslova.<br />Tehnicki pregled objekta za koje je gradevinsku dozvolu izdala opštinska, odnosno gradska uprava, vrši komisija koju obrazuje ta uprava ili preduzece, odnosno druga organizacija kojoj se poveri vršenje tih poslova a koje je upisano u odgovarajuci registar za obavljanje tih poslova.<br />U vršenju tehnickog pregleda može da ucestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za ovlašcenog projektanta, odnosno rukovodioca gradenjem te vrste objekta.<br />U vršenju tehnickog pregleda ne mogu da ucestvuju lica koja su zaposlena u preduzecu, odnosno radnji, koje je izradilo tehnicku dokumentaciju ili je bilo izvodac radova, kod investitora, lica koja su vršila strucni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja u nadležnoj upravi rade na poslovima izdavanje gradevinske dozvole.<br />Troškove tehnickog pregleda snosi investitor.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 42.</strong></p>
<p>Nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu u roku od osam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrdeno da je objekat podoban za upotrebu, odnosno u istom roku odbija zahtev za izdavanje upotrebne dozvole iz razloga navedenih u nalazu komisije.<br />Ne može se vršiti tehnicki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraden bez gradevinske dozvole.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>3. Probni rad</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 43.</strong></p>
<p>Ako se, radi utvrdivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uredaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uredaja i postrojenja za zaštitu životne sredine ili druga ispitivanja ili ako je to predvideno tehnickom dokumentacijom, komisija za tehnicki pregled može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.<br />Aktom o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrduje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.<br />Strana: 10/17<br />8) uslove, nacin i postupak ustupanja izrade tehnicke dokumentacije i gradenja, odnosno izvodenja radova prikupljanjem ponuda i javnim nadmetanjem (clan 36)<br />9) program i nacin polaganja strucnog ispita i sticanje ovlašcenja za projektovanje i rukovodenje gradenjem (clan 37);<br />10) sadržinu i nacin osmatranja tla i objekta u toku gradenja i upotrebe (cl. 34. i 39);<br />11) sadržinu i nacin vršenja tehnickog pregleda objekata i izdavanje upotrebne dozvole (cl. 40. do 42.);<br />12) nacin vršenja popisa objekata i sadržinu podataka (clan 60);<br />13) obrazac i sadržinu legitimacije gradevinskog inspektora;<br />14) nacin, postupak i sadržinu podataka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnicke dokumentacije i za gradenje objekata (cl. 15. i 32.).</p>
<p style="text-align: center;"><strong>XI. NADZOR</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član </strong><strong>49.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Nadzor nad izvršenjem odredaba ovog zakona vrši nadležno ministarstvo.<br />Inspekcijski nadzor vrše ministarstva preko inspektora u okviru delokruga utvrdenog zakonom.<br />Opštini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju gradevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.<br />Za gradevinskog inspektora može biti postavljen diplomirani inženjer gradevinarstva ili arhitekture sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položenim strucnim ispitom, a za poslove nadzora koji su ovim zakonom povereni i lice sa višom školskom spremom gradevinske ili arhitektonske struke i najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položenim strucnim ispitom.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 50.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Gradevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li:<br />1) preduzece, odnosno drugo pravno lice, odnosno radnja koja gradi objekat, odnosno koji vrši strucni nadzor nad izgradnjom objekta, odnosno da li lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju, odnosno gradenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;<br />2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvodenje radova izdata gradevinska dozvola;</p>
<p style="text-align: justify;">3) je gradevinska dozvola izdata na propisan nacin;<br />4) se objekat gradi prema tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola i da li je ta dokumentacija izradena u skladu sa propisima;<br />5) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugraduju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta; 6) je izvodac radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobracaja, okoline i zaštitu životne sredine;<br />7) na objektu koji se gradi ili je izgraden postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišcenja i okoline;<br />8) izvodac radova vodi knjigu inspekcije i gradevinski dnevnik na propisani nacin;<br />9) se u toku gradenja i korišcenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta;<br />10) je objekat izgraden sa gradevinskom dozvolom, odnosno da li se koristi sa upotrebnom dozvolom;<br />11) je upotrebna dozvola izdata na propisan nacin;<br />12) obavlja i druge poslove utvrdene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.<br />Gradevinski inspektor je ovlašcen da vrši nadzor nad korišcenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišcenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišcenjem utice na stabilnost i sigurnost objekta.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 51.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">U vršenju inspekcijskog nadzora, gradevinski inspektor, ovlašcen je da preduzima sledece mere:<br />1) ako utvrdi da preduzece, odnosno druga organizacija, odnosno lice kome je povereno izvodenje radova ne ispunjava propisane uslove, odredice rok za otklanjanje ove nepravilnosti, a ako se nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone, Strana: 12/17 zabranice dalje izvodenje radova;<br />2) ako utvrdi da je gradevinska dozvola izdata protivno zakonu, odnosno drugom propisu donetom na osnovu ovog zakona, pokrenuce postupak za ukidanje gradevinske dozvole po pravu nadzora;<br />3) ako utvrdi da se gradi ili da je završeno gradenje objekata bez gradevinske dozvole naložice rešenjem rušenje objekta, odnosno dela objekta u slucaju: ako se gradenje vrši u celini ili delom na javnoj površini (put, ulica, trotoar, javna zelena površinai sl.); ako se objekat gradi na parceli koja je odgovarajucim planom predvidena za drugu namenu; ako se odstupi od gradevinske linije i propisanih udaljenosti od granica parcele; ako se gradenjem onemoguci izlaz susednim parcelama na javni put;<br />4) ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno gradenje objekta bez gradevinske dozvole na podrucju koje je prostornim, odnosno urbanistickim planom predvideno za izgradnju objekata takve vrste i namene, naložice rešenjem obustavu radova i odredice rok za naknadno pribavljanje gradevinske dozvole, koji ne može biti kraci od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi gradevinsku dozvolu naložice rešenjem rušenje objekta;<br />5) ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno gradenje objekta suprotno gradevinskoj dozvoli, naložice rešenjem obustavu radova i odredice rok za pribavljanje nove, odnosno izmenu postojece gradevinske dozvole, koji ne može biti kraci od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi gradevinsku dozvolu naložice rešenjem rušenje objekta, odnosno njegovog dela izgradenog suprotno gradevinskoj dozvoli;<br />6) ako utvrdi da je investitor posle naložene obustava radova nastavio sa gradenjem, naredice rešenjem rušenje delova objekta izgradenih posle obustavljanja gradenja;<br />7) ako utvrdi da za materijal, instalacije i opremu koji se ugraduju ne postoji dokaz o kvalitetu, odnosno da izvršeni radovi ne odgovaraju propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta, naredice rešenjem preduzimanje mera za otklanjanje uocenih nedostataka, a ako se ove mere u utvrdenom roku ne preduzmu naredice rešenjem obustavu daljih radova, odnosno rušenje objekta ili dela objekta ako utvrdeni nedostaci ugrožavaju bezbednost radnika koji izvode radove ili bezbednost okoline;<br />8) ako kvalitet gradevinskog materijala i elemenata koji se ugraduju ne odgovaraju propisanim normama i standardima naložice investitoru da izvrši naknadno ispitivanje kvaliteta preko preduzeca odnosno druge strucne organizacije specijalizovane za ovu vrstu poslova, koja je upisana u odgovarajuci sudski registar, odnosno obustavice dalje izvodenje radova ako se u ostavljenom roku ne postupi po datom nalogu odnosno ne otklone uoceni nedostaci;<br />9) ako utvrdi da se u toku gradenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobracaja, okoline i zaštitu životne sredine, naredice rešenjem investitoru, odnosno izvodacu radova mere za otklanjanje uocenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvodenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvodaca radova;<br />10) ako utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgraden postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, rešenjem ce naložiti rušenje objekta ili njegovog dela ako se uoceni nedostaci ne mogu otkloniti, odnosno zabranice korišcenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrdeni nedostaci;<br />11) ako utvrdi da se u toku gradenja, odnosno korišcenja objekta, ne vrše propisana osmatranja i analize rezultata tih osmatranja i održavanja objekta, naredice rešenjem investitoru i izvodacu radova, odnosno korisniku objekta, da uocene nepravilnosti otkloni i preduzece druge mere na koje je ovlašcen;<br />12) ako utvrdi da se objekat za koji je izdata gradevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, rešenjem ce narediti investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraci od 30 dana, a ako investitor upotrebnu dozvolu ne pribavi u utvrdenom roku donece rešenje o zabrani korišcenja objekta, odnosno njegovog dela;<br />13) ako utvrdi da se objekat koristi bez upotrebne dozvole pokrenuce kod nadležnog organa postupak za vršenje tehnickog pregleda po službenoj dužnosti, radi utvrdivanja podobnosti objekta za upotrebu, a rešenje o utvrdivanju podobnosti objekta za upotrebu zamenice upotrebnu dozvolu;<br />14) ako utvrdi da se korišcenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložice izvodenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišcenje objekta, odnosno dela objekta.<br />Žalba izjavljena na rešenje gradevinskog inspektora ne zadržava izvršenje rešenja.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 52.</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>BRISAN (sa 24/96)</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>XII. KAZNENE ODREDBE</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 52a</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Preduzetnik koji je izvodac radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvodac radova na objektu koji se gradi bez gradevinske dozvole (clan 24), kaznice se za krivicno delo zatvorom do godinu dana.<br />Strana: 13/17 Fizicko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez gradevinske dozvole (clan 24), kaznice se za krivicno delo zatvorom do 3 godine.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong> <strong>52b</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Fizicko lice koje prikljuci ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikljucenje objekta koji se gradi ili je izgraden bez gradevinske dozvole na elektroenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju (clan 43a), kaznice se za krivicno delo zatvora do tri godine.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 53.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Novcanom kaznom od 5.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice koje izraduje tehnicku dokumentaciju, ako:<br />1) izraduje tehnicku dokumentaciju suprotno propisanim uslovima (clan 15);<br />2) poslove odgovornog projektanta poveri licu koje ne ispunjava propisane uslove (clan 18);<br />3) izradu tehnicke dokumentacije poveri licu koje je zaposleno kod preduzeca, odnosno u organizaciji koja je utvrdila neki od uslova za izgradnju objekata ili licu koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona (clan 17);<br />4) vrši kontrolu tehnicke dokumentacije a ne ispunjava propisane uslove (clan 21. stav 1);<br />5) poslove kontrole tehnicke dokumentacije poveri licu koje ne ispunjava propisane uslove (clan 21. stav 2).<br />Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu novcanom kaznom od 500 do 30.000 dinara.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 54.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Novcanom kaznom od 10.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:<br />1) izradu tehnicke dokumentacije poveri preduzecu odnosno drugoj organizaciji koja je odredila neki od uslova za izgradnju objekta (clan 16);<br />2) kontrolu tehnicke dokumentacije poveri preduzecu, odnosno drugoj organizaciji koja ne ispunjava propisane uslove (clan 21);<br />3) pristup gradenju objekta bez gradevinske dozvole (clan 24);<br />4) nastavi sa izvodenjem radova i nakon donošenja rešenja o njihovoj obustavi (clan 51);<br />5) ne obezbedi vršenje strucnog nadzora nad gradenjem objekta (clan 35);<br />6) otpocne sa korišcenjem objekata bez upotrebne dozvole (clan 38);<br />7) nastavi sa korišcenjem objekta i nakon donošenja rešenja o zabrani korišcenja (clan 51).<br />Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu, odnosno drugoj organizaciji ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novcanom kaznom od 800 do 30.000 dinara.</p>
<p style="text-align: center;"> </p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 55.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Novcanom kaznom od 15.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:<br />1) gradi objekat bez gradevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola i ne pridržava se propisanih uslova, odnosno ako investitoru, licu koje vrši strucni nadzor i gradevinskom inspektoru ne prikaže svu dokumentaciju o kvalitetu izvršenih radova, ugradenog materijala, instalacija i opreme (clan 34. stav 1. tacka 1);<br />2) ne obezbedi sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (clan 34. stav 1. tacka 3);<br />4) ne osigura bezbednost okoline u slucaju prekida radova (clan 34. stav 1. tacka 7);<br />5) nastavi sa gradenjem objekta nakon donošenja rešenja o obustavi gradenja (clan 51.).<br />Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novcanom kaznom od 1.000 do 30.000 dinara.</p>
<p style="text-align: center;"><strong><strong>Član</strong> 56.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Strana: 14/17<br />Novcanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kaznice se za prekršaj preduzece, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:<br />1) ne odredi lice koje rukovodi gradenjem objekta ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (clan 33);<br />2) ne vodi gradevinski dnevnik (clan 34. stav 1. tacka 5);<br />3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (clan 34. stav 4);<br />4) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehnickoj dokumentaciji (clan 34. stav 3).<br />Za prekršaj iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član </strong><strong>57.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara kaznice se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave, ako:<br />1) overi tehnicku dokumentaciju koja je izradena suprotno urbanistickoj dozvoli (clan 9);<br />2) izda gradevinsku dozvolu protivno propisima (clan 27);<br />3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (cl. 38. i 39).</p>
<p style="text-align: center;"><strong><strong>Član</strong> 58.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznice se za prekršaj gradanin, ako nastavi sa korišcenjem objekta nakon donošenja rešenja o zabrani njegovog korišcenja (clan 51). <br />Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog clana ili kada je prekršaj izvršen iz materijalne zainteresovanosti, uciniocu ce se izreci novcana kazna i kazna zatvora do 30 dana.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 59.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Novcanom kaznom od 500 do 10.000 dinara kaznice se za prekršaj lice koje je osnovalo radnju bez svojstva pravnog lica a obavlja delatnost izrade tehnicke dokumentacije i izvodenja radova protivno odredbama ovog zakona.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE</strong></p>
<p style="text-align: center;"><strong>*) </strong><strong>Član</strong><strong> 60.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Opštinska, odnosno gradska uprava u roku od tri godine od stupanja na snagu ovog zakona izvršice popis objekata koji su izgradeni bez gradevinske dozvole, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole.<br />Opštinska, odnosno gradska uprava, posle izvršenog popisa objekata iz stava 1. ovog clana preduzece mere za pokretanje odgovarajucih postupaka radi utvrdivanja mogucnosti za naknadno izdavanje gradevinske, odnosno upotrebne dozvole, odnosno za rušenje objekta ako izdavanje ovih dozvola nije moguce.<br />Mere u smislu stava 2. ovog clana preduzece se u roku od pet godina od dana isteka roka iz stava 1. ovog clana.</p>
<p style="text-align: justify;">*) vidi: 3. NAPOMENU INTERMEXA</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 61.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Preduzeca koja vrše poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.<br />Lica koja su položila strucni ispit kojim je izvršena provera strucne osposobljenosti za rad na poslovima odredenim ovim zakonom, po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vršenja odredenih poslova, ispunjavaju uslove za vršenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 62.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Rešavanje podnetih zahteva za izdavanje gradevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinacnim pravima i obavezama, nastavice se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.<br />Strana: 15/17</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 63. </strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Ministarstvo, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, preuzece pojedinacne predmete i drugu dokumentaciju iz ministarstva, osim ministarstva nadležnog za poslove saobracaja i veza, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona bila nadležna za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole, za objekte iz clana 24. ovog zakona.</p>
<p style="text-align: center;"><br /><strong>Član</strong><strong> 64.</strong></p>
<p style="text-align: justify;"><br />Do donošenja propisa iz clana 48. ovog zakona primenjivace se:<br />1) Pravilnik o minimumu tehnicke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje ("Službeni glasnik SRS", broj 39/80);<br />2) Pravilnik o obrascu i nacinu vodenja gradevinskog dnevnika ("Službeni glasnik SRS", broj 24/81);<br />3) Pravilnik o tehnickom pregledu investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 9/69);<br />4) Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgradenih investicionih objekata, odnosno izvedenih radova na tim objektima ("Službeni glasnik SRS", broj 2/74);<br />5) Pravilnik o programima i gradivu za proveru strucne osposobljenosti radnika koji rade na poslovima izrade tehnicke dokumentacije i gradnje objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 39/85);<br />6) Pravilnik o izdavanju odobrenja za izgradnju objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 27/85);<br />7) Pravilnik o vršenju strucnog nadzora nad gradenjem objekta ("Službeni glasnik SRS", broj 27/85).</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 65.</strong></p>
<p style="text-align: justify;">Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:<br />1) Zakon o izgradnji objekata ("Službeni glasnik SRS", br. 10/84, 24/85, 35/86, 37/88, 41/88 i 6/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93 i 67/93);<br />2) Odredbe Zakona o elektroenergetskoj, gradevinskoj i inspekciji parnih kotlova ("Službeni glasnik SRS", br. 5/83, 45/84 i 24/85) koje se odnose na gradevinsku inspekciju;<br />3) Odredbe Zakona o elektroprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 45/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove energetike za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 5. ovog zakona;<br />4) Odredbe Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 66/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine za izdavanje gradevinske dozvole za objekte iz clana 24. tacka 2. ovog zakona;<br />5) Odredbe Zakona o transportu, distribuciji i korišcenju prirodnog gasa ("Službeni glasnik RS" broj 66/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove energetike za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 3. ovog zakona;<br />6) Odredbe Zakona o vazduhoplovnim pristaništima ("Službeni glasnik SRS", broj 28/75) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove saobracaja za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 8. ovog zakona.</p>
<p style="text-align: center;"><strong>Član</strong><strong> 66.</strong></p>
<p>Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".<br />Strana: 16/17</p>