NEKRETNINE NOVOGRADNJA

"Službeni glasnik RS", br. 44/95, 24/96, 16/97, 43/2001

Z A K O N

O IZGRADNJI OBJEKATA

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se građevinsko-tehnički, tehnološki i drugi uslovi za izvođenje prethodnih radova, izrada tehničke dokumentacije, način i postupak izdavanja građevinske i upotrebne dozvole, građenje objekata i druga pitanja od značaja za izgradnju i korišćenje objekata.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu tehničke dokumentacije, stručni nadzor u toku građenja objekta, pripremne radove za građenje i građenje objekta;
2) "tehnička dokumentacija" jeste skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije objekta (generalni i idejni projekat), razrade uslova i načina izgradnje objekta (glavni projekat, izvodački projekat i skica objekta) i za potrebe održavanja objekta (projekat izvedenog objekta);
3) "generalni projekat" jeste projekat kojim se utvrđuje generalna koncepcija, tehničko-tehnološke i ekonomske karakteristike i opravdanost za izgradnju objekta;
4) "idejni projekat" jeste projekat kojim se određuju: položaj, kapacitet, tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi održavanja objekta i vrednost objekta i opravdanost za izgradnju objekta;
5) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karaktaristike objekta sa opremom i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, vrednost objekta i uslovi održavanja objekta;
6) "izvođački projekat" jeste projekat koji sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta prema glavnom projektu;
7) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i održavanja objekta;
8) "tehnička kontrola tehničke dokumentacije" jeste provera usklađenosti tehničke dokumentacije sa zakonima i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta koji se obavezno primenjuju na građenje određene vrste objekta;
9) "prethodni radovi" jesu radovi na održavanju, geodetskom premeravanju, pribavljanju i analizi podataka i dokumentacije za potrebe pripreme odgovarajućih projekata;
10) "pripremni radovi" jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: građenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i drugi radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata i obezbeđenje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora;
11) "objekat" jeste građevina koja predstavlja fizičku i tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrađuje u objekat ili samostalno izvode (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene površine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i dr.);
12) "građenje objekta" jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme i rekonstrukcija objekta;
13) "rekonstrukcija" jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se vrši nadziđivanje, sanacija, adaptacija, zamena instalacija, uređaja, postrojenja i opreme; utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju bitni konstruktivni elementi; menja tehnološki proces; menja spoljni izgled koji je određen uslovima za uređenje prostora; utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine; menja režim voda; menjaju uslovi zaštite prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, dobra koje uživa prethodnu zaštitu i njegove zaštićene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova; Strana: 1/17
14) "dogradnja" jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor uz postojeći objekat i sa njim čini funkcionalnu ili tehničku celinu;
15) "pomoćni objekat" jeste objekat koji služi korišćenju stambenog i drugog objekta, a gradi se na istoj građevinskoj parceli (barake, garaže, ostave, septčke jame, bunari, ograde i sl.);
16) "investitor" jeste lice za čije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju objekta i na cije ime se izdaje građevinska dozvola.

II. PRETHODNI RADOVI

Član 3.

Pre početka izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekta za koji građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo i objekata primarne komunalne i saobraćajne infrastrukture u naseljenim mestima, obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje tehnička i druga dokumentacija za izgradnju ovih objekata.
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraživanja i izradu analiza i projekata i drugih stručnih materijala, pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razraduju tehnički, ekonomski, tehnološki energetski, urbanistički, geološki, geotehnički, seizmički, geodetski, meteorološki, hidrološki, vodoprivredni i saobraćajni uslovi, uslovi zaštite od požara, zaštite životne sredine i drugi uslovi od uticaja na izgradnju i korišćenje određenog objekta.
Na osnovu rezultata prethodnih radova izrađuje se prethodna studija opravdanosti.
Prethodna studija opravdanosti sadrži i generalni projekat.

Član 4.

Za izgradnju objekta iz clana 3. stav 1. ovog zakona, objekata za koje je propisana obaveza izrade detaljne analize uticaja na životnu sredinu, objekata koji se nalaze u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog i velikog značaja i za objekte koji će se graditi u etapama izrađuje se studija opravdanosti.
Studija opravdanosti sadrži i idejni projekat.

Član 5.

Prethodne radove za izgradnju objekata, izradu prethodne studije opravdanosti, studije opravdanosti i tehničke dokumentacije koja se izrađuje na osnovu rezultata prethodnih radova, može obavljati preduzeće, odnosno drugo pravno lice (u daljem tekstu: preduzeće) koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje poslova koji se izvode u okviru prethodnih radova, odnosno za poslove konsaltinga i inženjeringa u toj oblasti i koje ispunjava uslove u pogledu stručnog kadra i druge uslove utvrđene za preduzeća koja izrađuju tehnićku dokumentaciju, odnosno obavljaju poslove građenja te vrste objekta.

III. TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ZA IZGRADNJU OBJEKTA

1. Izrada tehničke dokumentacije

Član 6.

Tehnička dokumentacija za izgradnju i rekonstrukciju objekta izrađuje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođaćki projekat i projekat izvedenog objekta.
Generalni i idejni projekat izrađuje se za potrebe utvrđivanja koncepcije objekta.
Glavni projekat izrađuje se za potrebe izgradnje objekta i pribavljanje građevinske dozvole.
Izvođaćki projekat izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju ako glavni projekat ne sadrži detalje potrebne za izvođenje radova. Projekat izvedenog objekta izrađuje se za potrebe korišćenja i održavanja objekta.

Član 7.

Generalni projekat sadrži naročito podatke o: makrolokaciji objekta; tehničko-tehnološkoj koncepciji objekta; načinu obezbeđenja infrastrukture; mogućim varijantama prostornih i tehničkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na životnu sredinu; zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

Član 8.

Idejni projekat sadrži naročito podatke o: mikrolokaciji objekta; tehničko-tehnološkim i eksploatacionim karakteristikama objekta; preliminarnom proračunu stabilnosti i sigurnosti objekta; rešenju temeljenja objekta; tehničko-tehnološkim i organizacionim elementima izgradnje objekta; merama za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu; idejnom rešenju infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehničkih rešenja sa stanovišta svojstva lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na životnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti (Strana: 2/17) izgradnje i eksploatacije, visini troškova izgradnje, transporta, održavanja, obezbedenja energije i drugih troškova.

Član 9.

Glavni projekat izrađuje se u skladu sa urbanističkom dozvolom.
Glavni projekat sadrži naročito:
1) dopunske istražne radove;
2) razradu tehničko-tehnoloških i eksploatacionih karakteristika objekta sa opremom i instalacijom;
3) proračun stabilnosti i sigurnosti objekta i proračune iz oblasti građevinske fizike;
4) rešenje temeljenja objekta;
5) tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta;
6) razradu priključaka objekta na odgovarajući saobraćajnu i drugu infrastrukturu i uređenja slobodnih površina;
7) uslove zaštite susednih objekata;
8) razradu mera za sprečavanje ili smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu;
9) troškove izgradnje i održavanja objekta;
10) geodetsko-tehničku dokumentaciju za građenje i osmatranje objekta.

Član 10.

Glavni projekat za nadziđivanje stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, pored dokumentacije iz člana 9. ovog zakona, sadrži i analizu uslova nadziđivanja kojim se potvrđuje da:                                 1)  nadziđivanje do  predviđene visine neće ugrožavati stabilnost zgrade, kao i susedne objekte;           2) nadziđivanje neće pogoršati upotrebljivost pojedinih delova zgrade za svrhe kojima služe i druge uslove korišćenja zgrade;                                                                                                           3) zgrada po dovršenom nadziđivanju kao celina zadovoljava zahteve stabilnosti, sigurnosti i savremene uslove stanovanja, odnosno korišćenja.

Član 11.

Glavni projekat za izvođenje radova na pretvaranju zajedničkih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni, odnosno poslovni prostor, pored dokumentacije iz clana 9. ovog zakona, sadrži i sledeće podatke:
1) da je pretvaranje moguće po propisanim tehničkim uslovima za izgradnju stanova;
2) da pretvaranje neće uticati na stabilnost zgrade i susednih objekata;
3) da pretvaranje neće znatnije pogoršati upotrebljivost pojedinih delova zgrade i uslova njenog korišćenja.

Član 12.

Izgradnja manjih pomoćnih objekata i izvođenje radova koji se ne smatraju rekonstrukcijom u smislu ovog zakona,vrši se na osnovu skice koja sadrži osnovne i karakteristicne preseke objekta, izgled i tehnicki opis radova.

Član 13.

Izvodačkim projektom izraduju se detalji za izvođenje radova obuhvaćeni glavnim projektom.

Član 14.

Projekat izvedenog objekta izrađuje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja građevinska dozvola, osim objekata za koje se izrađuje skica objekta. Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku građenja objekta. U slučaju da u toku građenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor i izvođač radova na glavnom projektu konstatuju da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Član 15.

Tehničku dokumentaciju može da izrađuje preduzeće, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekta i koji imaju najmanje po jedno zaposleno lice sa visokom stručnom spremom odgovarajuće struke i ovlašćenjem za projektovanje.
Tehničku dokumentaciju, za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, može da izrađuje preduzeće koje je upisano u sudski registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata, koje ima najmanje po dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke, radnim iskustvom od najmanje tri godine i ovlašćenje za Strana: 3/17 projektovanje i da u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata ima odgovarajuće stručne rezultate. Stručne rezultate u smislu stava 2. ovog clana ima preduzeće koje je izradilo ili učestvovalo u izradi tehničke dokumentacije po kojoj su izgrađeni objekti te vrste i namene. Ispunjenost uslova iz st. 1, 2. i 3. ovog člana rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministar) na predlog stručne komisije koju obrazuje. Ispunjenost uslova utvrđenih aktom iz stava 4. ovog clana, proverava se svakih pet godina. Pre isteka roka od pet godina od dana izdavanja akta o ispunjenosti uslova (licence) preduzeće, odnosno radnja, dostavlja ministru podatke kojima se dokazuje da i dalje ispunjava uslove za obavljanje poslova izrade tehničke dokumentacije, što se potvrđuje na već izdatom aktu.
Ministar će doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence) ako se na osnovu dostavljenih podataka utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za obavljanje poslova izrade tehničke dokumentacije, kao i u slučaju ako preduzeće, odnosno radnja, ne dostavi podatke pre isteka roka iz stava 5. ovog clana.

Član 16.

Tehničku dokumentaciju ne može da izrađuje preduzeće, odnosno druga organizacija, koji su zakonom ili drugim propisom ovlašćeni da utvrde neki od uslova sadržanih u urbanističkoj dozvoli za izgradnju objekta za koji se tehnička dokumentacija izrađuje. Preduzeće koje obavlja komunalne delatnosti može da izrađuje tehničku dokumentaciju za objekte koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti.
Tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru pod uslovima propisanim ovim zakonom izrađuje organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara.

Član 17.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u preduzeću, koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova sadržanih u aktu o urbanističko tehničkim uslovima na osnovu koga se tehnička dokumentacija izrađuje, osim u slučaju utvrđenom ovim zakonom.
U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.
Tehničku dokumentaciju za izgradnju porodične stambene zgrade i pomoćnih objekata za sopstvene potrebe i potrebe članova svog porodičnog domaćinstva može da izrađuje građanin koji ima najmanje srednju školsku spremu odgovarajuće struke i ovlašćenje za projektovanje.

Član 18.

Tehnicku dokumentaciju, kao i njene sastavne delove, odnosno projekte, potpisuju lica koja su kao odgovorni projektanti rukovodili njihovom izradom. Odgovorni projektant, u smislu stava 1. ovog clan, koji rukovodi izradom tehnicke dokumentacije u celini (glavni odgovorni projektant), odnosno delova tehničke dokumentacije za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, može biti lice koje ima visoku školsku spremu odgovarajuce struke, tri godine radnog iskustva i ovlašćenje za projektovanje.
Odgovorni projektant koji rukovodi izradom pojedinog dela tehničke dokumentacije može da bude i lice sa višom školskom spremom odgovarajuće struke odnosno smera i tri godine radnog iskustva, položenim stručnim ispitom i ovlašćenjem za projektovanje.

2. Kontrola tehničke dokumentacije

Član 19.

Generalni i idejni projekat za objekte iz člana 24. stav 4. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 8), 9), 10), 11), 12), 14), 16) (objekti od izuzetnog znacaja), tac. 19), 20), 21), 22) i 23) ovog zakona podležu stručnoj kontroli komisije koju obrazuje Ministar (u daljem tekstu: reviziona komisija).
Kontrola generalnog i idejnog projekta, u smislu stava 1. ovog člana, obuhvata i kontrolu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti.
Kontrolom se proverava koncepcija objekta sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta, uslova gradenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine, seizmoloških, geoloških, saobraćajnih i drugih uslova, obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata, tehničko-tehnoloških karakteristika objekta, tehničko-tehnoloških i organizacionih rešenja za izgradnju objekata, kao i savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa predlogom mera koje je investitor dužan da primeni u pogledu rešenja iz stava 3. ovog člana, pri izradi glavnog projekta. Troškove kontrole snosi investitor.
Strana: 4/17

Član 20.

Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli.
Tehničku kontrolu glavnog projekta može da vrši preduzeće koje ispunjava uslove iz člana 15. ovog zakona koje odredi investitor. Tehničku kontrolu glavnog projekta ne može da vrši preduzeće koje je izradilo taj projekat, ni  preduzeće koje je investitor. Tehnička kontrola glavnog projekta obuhvata: proveru usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi), ocenu namenskih podloga za temeljenje objekata, proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja izgradnje objekata, stabilnosti i bezbednosti, racionalnosti projektovanih materijala, uticaja na životnu sredinu i susedne objekte, usklađenosti sa zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta,kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije. U slučaju da od izvršene tehničke kontrole glavnog projekta, a pre pribavljanja građevinske dozvole, dode do promene tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta, glavni projekat mora se usaglasiti sa tim promenama i podleže ponovnoj tehničkoj kontroli. Tehničkom kontrolom glavnog projekta za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, proverava se i da li je postupljeno po nalazu revizione komisije. Troškove tehničke kontrole glavnog projekta snosi investitor. Kontroli projekta u smislu stava 1. ovog člana ne podležu projekti iz clana 17. stav 3. ovog zakona.

Član 21.

U vršenju tehničke kontrole glavnog projekta može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izradu te vrste tehničke dokumentacije.
U vršenju tehničke kontrole ne može da učestvuje: lice koje je zaposleno u preduzeću, odnosno drugoj organizaciji koja je izradila tehničku dokumentaciju ili je učestvovalo u njenoj izradi; lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. ili je učestvovalo u njenoj izradi; lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Član 22.

Tehnička dokumentacija izrađena po propisima drugih zemalja podleže tehničkoj kontroli kojom se proverava usklađenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta.

Član 23.

O izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta sačinjava se izveštaj, a ispravnost glavnog projekta se potvrđuje na svakom projektu.

IV. GRAÐEVINSKA DOZVOLA

1. Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole

Član 24.

Građenju objekta može da se pristupi kad se pribavi građevinska dozvola.
Građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje nadležno ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Građevinsku dozvolu za izgradnju objekata iz clana 44. ovog zakona izdaje opština odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Nadležno ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekta, i to:
1) visokih brana i akumulacija ispunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano tehničko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji služe za proizvodnju energije i nuklearnog goriva za naučno istraživačke svrhe, uskladištenje radioaktivnih otpadnih materija;
3) objekata za proizvodnju, preradu i skladištenje nafte i gasa, magistralnih i međunarodnih naftovoda i gasovoda, gasovoda i naftovoda za međunarodni transport i toplodalekovoda;
4) objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije; objekata za preradu kože i krzna; objekata za preradu kaučuka, objekata za prozvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalnih minerala;
5) hidroelektrana snage 10 i više MVA, termoelektrana snage 10 i više MVA i dalekovoda i trafostanica napona 110 i više kV;
Strana: 5/17
6) međuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja;
7) uređaja za prečišćavanje otpadnih voda za gradska naselja;
8) aerodroma za javni vazdušni saobraćaj;
9) mehanizovanih teretnih i javnih putničkih pristaništa;
10) metroa;
11) stadiona za 10.000 i više gledalaca, objekata konstruktivnog raspona 30 i više metara, pokrivenih objekata za javne potrebe u kojima se okuplja više od 1.000 ljudi, objekata visine 50 i više metara, silosa kapaciteta 10.000 i više m³, industrijskih, proizvodnih hala površine veće od 5.000 m².
12) objekata za skladištenje opasnih i štetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;
13) objekata za reciklažu sekundarnih sirovina;
14) hidromelioracionih sistema za navodnjavanje površine preko 50 ha i za odvodnjavanje preko 300 ha;
15) ribnjaka površine 50 i više ha;
16) rekonstrukciju i revitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara od velikog i izuzetnog značaja, građenje i rekonstrukciju objekata u njihovoj zaštićenoj okolini i objekata u zonama zaštite zaštićenog prirodnog dobra;
17) objekata koji se grade u cilju bržeg povratka iseljenih lica, sprečavanja iseljavanja i dolaska drugih lica koja žele da žive i rade na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije;
18) objekata koji se grade na teritoriji dve ili više opština;
19) magistralnih i regionalnih puteva i putnih objekata;
20) železničkih pruga za javni saobraćaj sa objektima i prigradskih brzih železnica;
21) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su međunarodnog i magistralnog značaja i objekata koji se grade na teritoriji dve ili više opština, zaključno sa glavnim kapacitetima;
22) regulacionih radova na plovnim putevima; 23) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.
Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) izdaje gradevinsku dozvolu za objekte iz stava 4. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 17) i 18) ovog člana, a za objekte iz stava 2.
tač. 19), 20), 21), 22), 23) ovog clana ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i veza.
Poverava se opštini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata koji nisu određeni u stavu 4. ovog clana.

2. Izdavanje građevinske dozvole

Član 25.

Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu.
Pripremni radovi izvode se na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana.
Pripremni radovi većeg obima ili čije izvođenje traje duže vreme mogu se izvoditi i na osnovu posebne građevinske dozvole.

Član 26.

Gradenju objekta, odnosno izvođenju pojedinih radova može se pristupiti i bez prethodno pribavljene građevinske dozvole ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda ili drugih nepredviđenih događaja radi njihovog sprečavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, kao i radi otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda ili događaja, neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti.
Objekat iz stava 1. ovog člana može ostati kao stalni ako investitor pribavi građevinsku dozvolu u roku od šest meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovo građenje.

Član 27.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole investitor podnosi:
1) glavni projekat u tri primerka, potvrđen od strane nadležnog organa da je urađen u skladu sa urbanističkom dozvolom sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišćenja građevinskog zemljišta radi izgradnje, odnosno dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišćenja objekta radi rekonstrukcije objekta;
Strana: 6/17

3) dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište u pogledu plaćanja naknade;
4) saglasnosti, mišljenja i druge dokaze utvrđene posebnim propisima. Za objekte iz clana 19. ovog zakona, pored dokaza iz stava 1. ovog člana, podnosi se i izveštaj revizione komisije da je glavni projekat urađen u skladu sa nalazima te komisije.
Za izgradnju objekta u slobodnoj zoni, kao dokaz o pravu korišćenja zemljišta, služi ugovor o korišćenju zemljišta koji zaključuje investitor sa korisnikom zone.
U slučaju izdavanja građevinske dozvole za nadzidivanje zgrada, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stanove, kao dokaz u smislu stava 1. tačka 2) ovog clana služi ugovor zaključen po posebnim propisima.
Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje građevinsku dozvolu u roku od 15 dana od podnošenja zahteva sa dokumentacijom iz stava 1. ovog člana.
Organ koji je izdao građevinsku dozvolu jedan primerak građevinske dozvole dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je građevinsku dozvolu izdalo nadležno ministarstvo, kopija se dostavlja i opštinskoj odnosno gradskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i veza, jedan primerak građevinske dozvole za objekte iz člana 24. stav 3. ovog zakona dostavlja i Ministarstvu.
Građevinska dozvola izdaje se rešenjem.

Član 27a

Po žalbi na rešenje opštinske uprave koje se donosi na osnovu ovog zakona, rešava nadležno ministarstvo.
Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja donetog za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju pojedinačnih individualnih stambenih objekata, pomoćnih objekata i nadziđivanje i pretvaranje zajedničkih delova stambene odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni prostor.

Član 28.

U građevinskoj dozvoli za nadziđivanje stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade utvrđuje se rok u kome se radovi na nadziđivanju moraju završiti, a koji ne može biti duži od jedne godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je odobreno nadziđivanje.
U građevinskoj dozvoli za pretvaranje zajedničkih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade u stambeni, odnosno poslovni prostor, utvrđuje se rok u kome se radovi na pretvaranju moraju završiti, a koji ne može biti duži od šest meseci od dana pravosnažnosti rešenja kojim je odobreno pretvaranje.
Ako se nadziđivanje, odnosno pretvaranje u smislu st. 1. i 2. ovog clana ne završi u propisanom roku, rešenje kojim je odobreno nadziđivanje, odnosno pretvaranje, prestaje da važi.

Član 29.

Ako se u toku građenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, investitor pribavlja građevinsku dozvolu po izmenjenom projektu.

Odstupanjem od tehničke dokumentacije, u smislu stava 1. ovog clana, smatra se svako odstupanje od namene, tehničko-tehnološke koncepcije, položaja, dimenzija i oblika objekta utvrđenih u tehničkoj  dokumentaciji.

Član 30.

Ako se na postojecem objektu izvode radovi koji se ne smatraju gradenjem, odnosno rekonstrukcijom, u smislu ovog zakona, odnosno ako se gradi pomocni objekat u selu, investitor o tim radovima podnosi prijavu organu nadležnom za izdavanje gradevinske dozvole, najkasnije osam dana pre otpocinjanja radova.
Uz prijavu iz stava 1. ovog clana, investitor podnosi opis radova.
Ako organ iz stava 1. ovog clana utvrdi da se radovi navedeni u prijavi smatraju gradenjem, odnosno rekonstrukcijom objekta i da je za njihovo izvodenje potrebna gradevinska dozvola, obavestice o tome investitora bez odlaganja.

Član 31.

Organ nadležan za izdavanje gradevinske dozvole trajno cuva jedan originalni primerak tehnicke dokumentacije na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, kao i jedan originalni primerak projekta izvedenog objekta.
Investitor trajno cuva jedan originalni ili na propisan nacin kompletiran primerak tehnicke dokumentacije na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvršenim u toku gradenja i svim detaljima za izvodenje radova.
Investitor, pre pocetka gradenja, obezbeduje obeležavanje gradevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i gradevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uredeno izvodenje geodetskih radova.
Strana: 7/17

V. GRAÐENJE

1. Izvodenje radova

Član 32.

Gradenje objekata, odnosno izvodenje radova može da vrši preduzece, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajuci registar za izvodenje tih radova i koji imaju najmanje po jedno zaposleno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuce struke i ovlašcenje za rukovodenje gradenjem (u daljem tekstu: zvodac radova).
Gradenje objekta za koji gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo može da vrši preduzece koje je upisano u sudski registar za izvodenje tih radova i koje ima najmanje po dva zaposlena lica sa visokom školskom spremom odgovarajuce struke za poslove rukovodenja gradenjem i ovlašcenje za gradenje te vrste objekata, da ima odgovarajuce strucne rezultate u izgradnji te vrste i namene objekata, i odgovarajucu tehnicko-tehnološku opremljenost gradevinskim mašinama i opremeom za izvodenje te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 1. i 2. ovog clana utvrduje ministar, na predlog komisije iz clana 15. ovog zakona.
Ispunjenost uslova utvrdenih aktom iz stava 3. ovog clana, proverava se svakih pet godina.
Pre isteka roka od pet godina od dana izdavanja akta o ispunjenosti uslova (licence) preduzece, odnosno radnja, dostavlja ministru podatke kojima se dokazuje da i dalje ispunjava uslove za gradenje objekata, odnosno izvodenje radova, što se potvrduje na vec izdatom aktu.
Ministar ce doneti rešenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence) ako se na osnovu dostavljenih podataka utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za gradenje objekata, odnosno izvodenje radova, kao i u slucaju ako preduzece, odnosno radnja, ne dostavi podatke pre isteka roka iz stava 3. ovog clana.

Član 32a

Troškove utvrdivanja ispunjenosti uslova iz clana 15. st. 1, 2. i 3. i clana 32. st. 1. i 2. ovog zakona snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.

Član 33.

Izvodac radova odreduje lice koje rukovodi gradenjem.
Gradenjem objekta za koji gradevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo može rukovoditi lice koje ima visoku strucnu spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenje za rukovodenje gradenjem, a gradenjem ostalih objekata može rukovoditi lice koje ima višu školsku spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenje za gradenje i lice koje ima srednju školsku spremu odgovarajuce struke, odnosno smera, najmanje 10 godina radnog iskustva i ovlašcenje za gradenje.
Gradenjem porodicne stambene zgrade i pomocnog objekta, kao i izvodenjem pojedinih gradevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uredenju objekta i uredenju terena može rukovoditi i lice sa srednjom strucnom spremom odgovarajuce struke, najmanje tri godine radnog iskustva i ovlašcenjem za gradenje.
Uslovi iz clana 32. stav 1. ovog zakona ne primenjuje se na preduzece, odnosno radnju koji su egistrovani za obavljanje molersko-farbarskih, podopolagackih, staklorezackih, keramicarskih, limarskih, gipsarskih i izolaterskih radova, kao i u slucaju kada porodicni stambeni objekat gradi neposredno investitor za svoje licne i potrebe clanova porodicnog domacinstva, kao i za izgradnju objekata i izvodenje radova za koje se po odredbama ovog zakona izraduje skica objekta, odnosno ne pribavlja gradevinska dozvola.

Član 34.

Izvodac radova dužan je da:
1) izvodi radove prema tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, u skladu sa propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilište na nacin kojim ce se obezbediti pristup lokaciji, obezbedenje nesmetanog saobracaja, zaštitu okoline za sve vreme trajanja gradenja;
3) obezbeduje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i  saobracajnica);
4) obezbeduje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, odnosno ugradenog materijala, instalacija i opreme izdat od strane ovlašcenih organizacija;
5) vodi gradevinski dnevnik i knjigu inspekcije;
6) obezbeduje merenja i geodetsko osmatranje ponašanja tla i objekta u toku gradenja;
7) obezbeduje objekte i okolinu u slucaju prekida radova.
Strana: 8/17
Izvodac radova obaveštava opštinsku upravu na cijoj teritoriji se gradi objekat o pocetku izvodenja radova, najmanje osam dana pre pocetka i o završetku izrade temelja, a za objekte od znacaja za Republiku iz clana 24. ovog zakona i nadležno ministarstvo.
Izvodac radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnickoj dokumentaciji i o nastupanju nepredvidenih okolnosti koje su od uticaja na izvodenje radova i primenu tehnicke dokumentacije (pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).
Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog clana, izvršice kontrolu usaglašenosti izgradenih temelja sa glavnim projektom i o tome izdati pismenu potvrdu.

2. Strucni nadzor

Član 35.

Investitor obezbeduje strucni nadzor u toku gradenja objekta, odnosno izvodenja radova za koje je izdata gradevinska dozvola.
Strucni nadzor obuhvata: kontrolu da li se gradenje vrši prema tehnickoj dokumentaciji po kojoj je izdata gradevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvodenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnickih normativa; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugraduju; davanje uputstava izvodacu radova; saradnju sa projektantom radi obezbedenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvodenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvodenja radova.
Strucni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za projektovanje ili rukovodenje gradenjem te vrste objekata.

VI. USTUPANJE RADOVA

Član 36.

Izrada tehnicke dokumentacije i gradenje objekta ustupaju se putem javnog nadmetanja ili prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.
O nacinu ustupanja tehnicke dokumentacije i gradenja objekta odlucuje investitor.
Izrada tehnicke dokumentacije i gradenje objekta može se ustupiti samo preduzecu ovlašcenom rešenjem Ministra iz clana 15. stav 4. i clana 32. stav 3. ovog zakona.
Oglas o javnom nadmetanju mora da sadrži uslove ustupanja izrade tehnicke dokumentacije, odnosno gradenja objekta s tim što investitor obezbeduje, ravnopravno ucešce svih zainteresovanih ucesnika u javnom nadmetanju.
Rok za podnošenje ponude ne može biti kraci od 15 dana od dana objavljivanja javnog nadmetanja.

VII. OVLAŠCENJE ZA PROJEKTOVANJE I RUKOVOÐENJE GRAÐENJEM

Član 37.

Ovlašcenje za projektovanje, odnosno rukovodenje gradenjem, stice se polaganjem strucnog ispita.
Strucni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar.

VIII. UPOTREBNA DOZVOLA

1. Izdavanje upotrebne dozvole

Član 38.

Objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadležan za izdavanje gradevinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, investitor podnosi projekat izvedenog objekta i dozvole, saglasnosti i drugu dokumentaciju propisanu zakonom (vodoprivredna, sanitarna, protivpožarna i dr.).
Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat, za deo objekta koji predstavlja tehnicko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti ili kad je za gradenje tog dela objekta izdata posebna gradevinska dozvola. Strana: 9/17

Član 39.

Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu.
Objekat je podoban za upotrebu: ako je izgraden u skladu sa tehnickom dokumentacijom na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola; ako je obezbeden dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugradenog materijala, instalacija i opreme izdat od strane ovlašcenih organizacija; ako je izvršeno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.
Upotrebna dozvola sadrži i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova, utvrden posebnim propisom.
Rešenje kojim se odobrava upotreba objekta sadrži, pored elemenata predvidenih zakonom, obavezu investitora, odnosno korisnika objekta, da u odredenom roku u zavisnosti od karakteristika objekta i tla, vrši odgovarajuca osmatranja ponašanja tla i objekta i uticaja objekta na životnu sredinu i da o rezultatima tih osmatranja i preduzetim merama obaveštava nadležnog inspektora.
Na zahtev investitora organ iz clana 38. stav 2. ovog zakona može da obrazuje strucnu komisiju za kontinuirano pracenje rezultata osmatranja ponašanja tla i objekta i za ocenu predloženih mera kojima se obezbeduje stabilnost objekta.

2. Tehnicki pregled objekta

Član 40.

Podobnost objekta za upotrebu utvrduje se tehnickim pregledom.
Tehnicki pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvidenih gradevinskom dozvolom, odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola, u skladu sa ovim zakonom.
Tehnicki pregled može se vršiti i uporedo sa izvodenjem radova na zahtev investitora u slucaju ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova.
Tehnicki pregled obuhvata kontrolu uskladenosti izvedenih radova sa tehnickom dokumentacijom na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola, kao i sa propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta koje važe za pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Član 41.

Tehnicki pregled objekta od znacaja za Republiku iz clana 24. ovog zakona vrši komisija koju obrazuje nadležni ministar ili preduzece, odnosno druga organizacija kojoj se poveri vršenje tih poslova a koje je upisano u odgovarajuci registar za obavljanje tih poslova.
Tehnicki pregled objekta za koje je gradevinsku dozvolu izdala opštinska, odnosno gradska uprava, vrši komisija koju obrazuje ta uprava ili preduzece, odnosno druga organizacija kojoj se poveri vršenje tih poslova a koje je upisano u odgovarajuci registar za obavljanje tih poslova.
U vršenju tehnickog pregleda može da ucestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za ovlašcenog projektanta, odnosno rukovodioca gradenjem te vrste objekta.
U vršenju tehnickog pregleda ne mogu da ucestvuju lica koja su zaposlena u preduzecu, odnosno radnji, koje je izradilo tehnicku dokumentaciju ili je bilo izvodac radova, kod investitora, lica koja su vršila strucni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja u nadležnoj upravi rade na poslovima izdavanje gradevinske dozvole.
Troškove tehnickog pregleda snosi investitor.

Član 42.

Nadležni organ izdaje upotrebnu dozvolu u roku od osam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvrdeno da je objekat podoban za upotrebu, odnosno u istom roku odbija zahtev za izdavanje upotrebne dozvole iz razloga navedenih u nalazu komisije.
Ne može se vršiti tehnicki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraden bez gradevinske dozvole.

3. Probni rad

Član 43.

Ako se, radi utvrdivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uredaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uredaja i postrojenja za zaštitu životne sredine ili druga ispitivanja ili ako je to predvideno tehnickom dokumentacijom, komisija za tehnicki pregled može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.
Aktom o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrduje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.
Strana: 10/17
8) uslove, nacin i postupak ustupanja izrade tehnicke dokumentacije i gradenja, odnosno izvodenja radova prikupljanjem ponuda i javnim nadmetanjem (clan 36)
9) program i nacin polaganja strucnog ispita i sticanje ovlašcenja za projektovanje i rukovodenje gradenjem (clan 37);
10) sadržinu i nacin osmatranja tla i objekta u toku gradenja i upotrebe (cl. 34. i 39);
11) sadržinu i nacin vršenja tehnickog pregleda objekata i izdavanje upotrebne dozvole (cl. 40. do 42.);
12) nacin vršenja popisa objekata i sadržinu podataka (clan 60);
13) obrazac i sadržinu legitimacije gradevinskog inspektora;
14) nacin, postupak i sadržinu podataka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za izradu tehnicke dokumentacije i za gradenje objekata (cl. 15. i 32.).

XI. NADZOR

Član 49.

Nadzor nad izvršenjem odredaba ovog zakona vrši nadležno ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrše ministarstva preko inspektora u okviru delokruga utvrdenog zakonom.
Opštini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju gradevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona.
Za gradevinskog inspektora može biti postavljen diplomirani inženjer gradevinarstva ili arhitekture sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položenim strucnim ispitom, a za poslove nadzora koji su ovim zakonom povereni i lice sa višom školskom spremom gradevinske ili arhitektonske struke i najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položenim strucnim ispitom.

Član 50.

Gradevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li:
1) preduzece, odnosno drugo pravno lice, odnosno radnja koja gradi objekat, odnosno koji vrši strucni nadzor nad izgradnjom objekta, odnosno da li lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju, odnosno gradenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvodenje radova izdata gradevinska dozvola;

3) je gradevinska dozvola izdata na propisan nacin;
4) se objekat gradi prema tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola i da li je ta dokumentacija izradena u skladu sa propisima;
5) izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugraduju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta; 6) je izvodac radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobracaja, okoline i zaštitu životne sredine;
7) na objektu koji se gradi ili je izgraden postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišcenja i okoline;
8) izvodac radova vodi knjigu inspekcije i gradevinski dnevnik na propisani nacin;
9) se u toku gradenja i korišcenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta;
10) je objekat izgraden sa gradevinskom dozvolom, odnosno da li se koristi sa upotrebnom dozvolom;
11) je upotrebna dozvola izdata na propisan nacin;
12) obavlja i druge poslove utvrdene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Gradevinski inspektor je ovlašcen da vrši nadzor nad korišcenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišcenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišcenjem utice na stabilnost i sigurnost objekta.

Član 51.

U vršenju inspekcijskog nadzora, gradevinski inspektor, ovlašcen je da preduzima sledece mere:
1) ako utvrdi da preduzece, odnosno druga organizacija, odnosno lice kome je povereno izvodenje radova ne ispunjava propisane uslove, odredice rok za otklanjanje ove nepravilnosti, a ako se nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone, Strana: 12/17 zabranice dalje izvodenje radova;
2) ako utvrdi da je gradevinska dozvola izdata protivno zakonu, odnosno drugom propisu donetom na osnovu ovog zakona, pokrenuce postupak za ukidanje gradevinske dozvole po pravu nadzora;
3) ako utvrdi da se gradi ili da je završeno gradenje objekata bez gradevinske dozvole naložice rešenjem rušenje objekta, odnosno dela objekta u slucaju: ako se gradenje vrši u celini ili delom na javnoj površini (put, ulica, trotoar, javna zelena površinai sl.); ako se objekat gradi na parceli koja je odgovarajucim planom predvidena za drugu namenu; ako se odstupi od gradevinske linije i propisanih udaljenosti od granica parcele; ako se gradenjem onemoguci izlaz susednim parcelama na javni put;
4) ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno gradenje objekta bez gradevinske dozvole na podrucju koje je prostornim, odnosno urbanistickim planom predvideno za izgradnju objekata takve vrste i namene, naložice rešenjem obustavu radova i odredice rok za naknadno pribavljanje gradevinske dozvole, koji ne može biti kraci od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi gradevinsku dozvolu naložice rešenjem rušenje objekta;
5) ako utvrdi da se objekat gradi, odnosno da je završeno gradenje objekta suprotno gradevinskoj dozvoli, naložice rešenjem obustavu radova i odredice rok za pribavljanje nove, odnosno izmenu postojece gradevinske dozvole, koji ne može biti kraci od 30 ni duži od 90 dana, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi gradevinsku dozvolu naložice rešenjem rušenje objekta, odnosno njegovog dela izgradenog suprotno gradevinskoj dozvoli;
6) ako utvrdi da je investitor posle naložene obustava radova nastavio sa gradenjem, naredice rešenjem rušenje delova objekta izgradenih posle obustavljanja gradenja;
7) ako utvrdi da za materijal, instalacije i opremu koji se ugraduju ne postoji dokaz o kvalitetu, odnosno da izvršeni radovi ne odgovaraju propisima, standardima, tehnickim normativima i normama kvaliteta, naredice rešenjem preduzimanje mera za otklanjanje uocenih nedostataka, a ako se ove mere u utvrdenom roku ne preduzmu naredice rešenjem obustavu daljih radova, odnosno rušenje objekta ili dela objekta ako utvrdeni nedostaci ugrožavaju bezbednost radnika koji izvode radove ili bezbednost okoline;
8) ako kvalitet gradevinskog materijala i elemenata koji se ugraduju ne odgovaraju propisanim normama i standardima naložice investitoru da izvrši naknadno ispitivanje kvaliteta preko preduzeca odnosno druge strucne organizacije specijalizovane za ovu vrstu poslova, koja je upisana u odgovarajuci sudski registar, odnosno obustavice dalje izvodenje radova ako se u ostavljenom roku ne postupi po datom nalogu odnosno ne otklone uoceni nedostaci;
9) ako utvrdi da se u toku gradenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobracaja, okoline i zaštitu životne sredine, naredice rešenjem investitoru, odnosno izvodacu radova mere za otklanjanje uocenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvodenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvodaca radova;
10) ako utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgraden postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, rešenjem ce naložiti rušenje objekta ili njegovog dela ako se uoceni nedostaci ne mogu otkloniti, odnosno zabranice korišcenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrdeni nedostaci;
11) ako utvrdi da se u toku gradenja, odnosno korišcenja objekta, ne vrše propisana osmatranja i analize rezultata tih osmatranja i održavanja objekta, naredice rešenjem investitoru i izvodacu radova, odnosno korisniku objekta, da uocene nepravilnosti otkloni i preduzece druge mere na koje je ovlašcen;
12) ako utvrdi da se objekat za koji je izdata gradevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, rešenjem ce narediti investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraci od 30 dana, a ako investitor upotrebnu dozvolu ne pribavi u utvrdenom roku donece rešenje o zabrani korišcenja objekta, odnosno njegovog dela;
13) ako utvrdi da se objekat koristi bez upotrebne dozvole pokrenuce kod nadležnog organa postupak za vršenje tehnickog pregleda po službenoj dužnosti, radi utvrdivanja podobnosti objekta za upotrebu, a rešenje o utvrdivanju podobnosti objekta za upotrebu zamenice upotrebnu dozvolu;
14) ako utvrdi da se korišcenjem objekta dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili ugrožava životna sredina, naložice izvodenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korišcenje objekta, odnosno dela objekta.
Žalba izjavljena na rešenje gradevinskog inspektora ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 52.

BRISAN (sa 24/96)

XII. KAZNENE ODREDBE

Član 52a

Preduzetnik koji je izvodac radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvodac radova na objektu koji se gradi bez gradevinske dozvole (clan 24), kaznice se za krivicno delo zatvorom do godinu dana.
Strana: 13/17 Fizicko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez gradevinske dozvole (clan 24), kaznice se za krivicno delo zatvorom do 3 godine.

Član 52b

Fizicko lice koje prikljuci ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikljucenje objekta koji se gradi ili je izgraden bez gradevinske dozvole na elektroenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju (clan 43a), kaznice se za krivicno delo zatvora do tri godine.

Član 53.

Novcanom kaznom od 5.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice koje izraduje tehnicku dokumentaciju, ako:
1) izraduje tehnicku dokumentaciju suprotno propisanim uslovima (clan 15);
2) poslove odgovornog projektanta poveri licu koje ne ispunjava propisane uslove (clan 18);
3) izradu tehnicke dokumentacije poveri licu koje je zaposleno kod preduzeca, odnosno u organizaciji koja je utvrdila neki od uslova za izgradnju objekata ili licu koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona (clan 17);
4) vrši kontrolu tehnicke dokumentacije a ne ispunjava propisane uslove (clan 21. stav 1);
5) poslove kontrole tehnicke dokumentacije poveri licu koje ne ispunjava propisane uslove (clan 21. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu novcanom kaznom od 500 do 30.000 dinara.

Član 54.

Novcanom kaznom od 10.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnicke dokumentacije poveri preduzecu odnosno drugoj organizaciji koja je odredila neki od uslova za izgradnju objekta (clan 16);
2) kontrolu tehnicke dokumentacije poveri preduzecu, odnosno drugoj organizaciji koja ne ispunjava propisane uslove (clan 21);
3) pristup gradenju objekta bez gradevinske dozvole (clan 24);
4) nastavi sa izvodenjem radova i nakon donošenja rešenja o njihovoj obustavi (clan 51);
5) ne obezbedi vršenje strucnog nadzora nad gradenjem objekta (clan 35);
6) otpocne sa korišcenjem objekata bez upotrebne dozvole (clan 38);
7) nastavi sa korišcenjem objekta i nakon donošenja rešenja o zabrani korišcenja (clan 51).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu, odnosno drugoj organizaciji ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novcanom kaznom od 800 do 30.000 dinara.

Član 55.

Novcanom kaznom od 15.000 do 450.000 dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) gradi objekat bez gradevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata gradevinska dozvola i ne pridržava se propisanih uslova, odnosno ako investitoru, licu koje vrši strucni nadzor i gradevinskom inspektoru ne prikaže svu dokumentaciju o kvalitetu izvršenih radova, ugradenog materijala, instalacija i opreme (clan 34. stav 1. tacka 1);
2) ne obezbedi sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (clan 34. stav 1. tacka 3);
4) ne osigura bezbednost okoline u slucaju prekida radova (clan 34. stav 1. tacka 7);
5) nastavi sa gradenjem objekta nakon donošenja rešenja o obustavi gradenja (clan 51.).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novcanom kaznom od 1.000 do 30.000 dinara.

Član 56.

Strana: 14/17
Novcanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kaznice se za prekršaj preduzece, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi gradenjem objekta ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (clan 33);
2) ne vodi gradevinski dnevnik (clan 34. stav 1. tacka 5);
3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (clan 34. stav 4);
4) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u tehnickoj dokumentaciji (clan 34. stav 3).
Za prekršaj iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u preduzecu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara.

Član 57.

Novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara kaznice se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave, ako:
1) overi tehnicku dokumentaciju koja je izradena suprotno urbanistickoj dozvoli (clan 9);
2) izda gradevinsku dozvolu protivno propisima (clan 27);
3) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (cl. 38. i 39).

Član 58.

Novcanom kaznom od 100 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznice se za prekršaj gradanin, ako nastavi sa korišcenjem objekta nakon donošenja rešenja o zabrani njegovog korišcenja (clan 51).
Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog clana ili kada je prekršaj izvršen iz materijalne zainteresovanosti, uciniocu ce se izreci novcana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Član 59.

Novcanom kaznom od 500 do 10.000 dinara kaznice se za prekršaj lice koje je osnovalo radnju bez svojstva pravnog lica a obavlja delatnost izrade tehnicke dokumentacije i izvodenja radova protivno odredbama ovog zakona.

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

*) Član 60.

Opštinska, odnosno gradska uprava u roku od tri godine od stupanja na snagu ovog zakona izvršice popis objekata koji su izgradeni bez gradevinske dozvole, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole.
Opštinska, odnosno gradska uprava, posle izvršenog popisa objekata iz stava 1. ovog clana preduzece mere za pokretanje odgovarajucih postupaka radi utvrdivanja mogucnosti za naknadno izdavanje gradevinske, odnosno upotrebne dozvole, odnosno za rušenje objekta ako izdavanje ovih dozvola nije moguce.
Mere u smislu stava 2. ovog clana preduzece se u roku od pet godina od dana isteka roka iz stava 1. ovog clana.

*) vidi: 3. NAPOMENU INTERMEXA

Član 61.

Preduzeca koja vrše poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su položila strucni ispit kojim je izvršena provera strucne osposobljenosti za rad na poslovima odredenim ovim zakonom, po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vršenja odredenih poslova, ispunjavaju uslove za vršenje tih poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

Član 62.

Rešavanje podnetih zahteva za izdavanje gradevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinacnim pravima i obavezama, nastavice se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Strana: 15/17

Član 63.

Ministarstvo, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, preuzece pojedinacne predmete i drugu dokumentaciju iz ministarstva, osim ministarstva nadležnog za poslove saobracaja i veza, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona bila nadležna za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole, za objekte iz clana 24. ovog zakona.

Član 64.

Do donošenja propisa iz clana 48. ovog zakona primenjivace se:
1) Pravilnik o minimumu tehnicke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje ("Službeni glasnik SRS", broj 39/80);
2) Pravilnik o obrascu i nacinu vodenja gradevinskog dnevnika ("Službeni glasnik SRS", broj 24/81);
3) Pravilnik o tehnickom pregledu investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 9/69);
4) Odluka o minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste izgradenih investicionih objekata, odnosno izvedenih radova na tim objektima ("Službeni glasnik SRS", broj 2/74);
5) Pravilnik o programima i gradivu za proveru strucne osposobljenosti radnika koji rade na poslovima izrade tehnicke dokumentacije i gradnje objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 39/85);
6) Pravilnik o izdavanju odobrenja za izgradnju objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 27/85);
7) Pravilnik o vršenju strucnog nadzora nad gradenjem objekta ("Službeni glasnik SRS", broj 27/85).

Član 65.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o izgradnji objekata ("Službeni glasnik SRS", br. 10/84, 24/85, 35/86, 37/88, 41/88 i 6/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93 i 67/93);
2) Odredbe Zakona o elektroenergetskoj, gradevinskoj i inspekciji parnih kotlova ("Službeni glasnik SRS", br. 5/83, 45/84 i 24/85) koje se odnose na gradevinsku inspekciju;
3) Odredbe Zakona o elektroprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 45/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove energetike za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 5. ovog zakona;
4) Odredbe Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 66/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine za izdavanje gradevinske dozvole za objekte iz clana 24. tacka 2. ovog zakona;
5) Odredbe Zakona o transportu, distribuciji i korišcenju prirodnog gasa ("Službeni glasnik RS" broj 66/91) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove energetike za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 3. ovog zakona;
6) Odredbe Zakona o vazduhoplovnim pristaništima ("Službeni glasnik SRS", broj 28/75) kojima je utvrdena nadležnost ministarstva nadležnog za poslove saobracaja za izdavanje gradevinske i upotrebne dozvole za objekte iz clana 24. tacka 8. ovog zakona.

Član 66.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Strana: 16/17

vrh strane